Mesto na kojem konji jure 110 godina

„Hipodrom Beograd” obeležio je ovog meseca 110 godina postojanja, a već sledećeg vikenda na Carevoj ćupriji biće održana jedna od najznačajnijih trka – 102. galopski derbi. Tog dana za posetioce najstarijeg sportskog objekta u Beogradu biće upriličen i „Lejdis dej” na kojem će se birati najelegantnija dama i najlepši šešir.

– Jedan od naših ciljeva jeste da se vrati kultura oblačenja na javnim događajima kao što se to radilo nekada, početkom dvadesetih godina prošlog veka. Nekada su dame na hipodromu bile u obavezi da nose šešir. Ta tradicija se i danas poštuje na mnogim hipodromima. Uzmite za primer Askot u Velikoj Britaniji, gde se održavaju kraljevske konjičke igre. Tamo se dame upravo ističu elegancijom i šeširima. Zbog toga podržavamo naše gospođice da se na trkama pojave sa šeširima, posebno one ispod 12 godina, jer će ovaj izbor elegancije biti organizovan i za decu – objašnjava Ana-Marija Rakočević, pi-ar Javnog preduzeća „Hipodrom Beograd”, i dodaje da se sledeće nedelje očekuje između 3.000 i 5.000 posetilaca, što je uobičajeno za trkački dan. Zato će obezbediti dodatne štandove, kako bi atmosfera na uređenim zelenim površinama bila sajamska.

Hipodrom raspolaže sa četiri staze. Najduža ima 1.500 metara i peskovita je. Ali nije elipsastog oblika, što je uobičajeno, pa od džokeja traži veštinu. Druga staza je galopska, i ona je peskovita, dok je kasačka staza dužine 1.000 metara i nasuta je rizlom, objašnjava Rakočevićeva.

Sve trke na stazama ovog kompleksa podno Košutnjaka organizuju se uz pomoć Srpskog galopskog saveza i „Belgrejd rejsing kluba”. Uvek se zna koja je vodeća, a mnoge od njih su samo priprema za derbi, tripl (trostruku) krunu ili takozvani Pehar predsednika republike koji se dodeljuje u avgustu. Trka Grada Beograda održava se u oktobru.

– Trke traju od aprila do oktobra. Pojedine nose imena po nekim memorijalima, a jedan od njih je i „Memorijal Vladislav Ribnikar”, koji se održava prvog trkačkog dana, znači početkom aprila. Osim galopskog, imamo dresurno i preponsko jahanje, kao i kasače. Galopske trke održavaju se jednom mesečno – kaže Rakočevićeva i dodaje da na hipodromu jaše jedan od najboljih svetskih džokeja Đorđe Perović.

Osim za konjičke trke, hipodrom služi kao mesto za rekreaciju i za posete dece iz škola i vrtića, a ovde dolaze i firme na timska druženja. Na ovom mestu nalazi se i jedan od najvećih avantura parkova za najmlađe u gradu, igraonica na otvorenom, a organizovano je i jahanje ponija za mališane. Hipodrom nema svoje škole jahanja, već prostor iznajmljuju privatnicima. Tu već deset godina postoji udruženje „Potkovica” koje organizuje hipoterapiju, odnosno druženje konja i dece sa invaliditetom. Za njih je načinjen poseban manjež. Postoji ideja da se hipoterapija upriliči i za odrasle.

– Kod nas se snimaju spotovi, serije, koncerti… Ovde su napravljeni i kadrovi serije „Azbuka našeg života”, a mnogi još pamte čuveni koncert „Bijelog dugmeta” održan 2005. godine – napominje naša sagovornica.

Hipodrom se već odavno nalazi u blizini stambenih blokova i u poslednje vreme oko njega se intenzivno gradi. U Paštrovićevoj ulici niču zgrade kao pečurke posle kiše, a na mestu gde je nekada bio „Jugopetrol” planirana je izgradnja komercijalnih sadržaja poput hotela ili šoping mola. Deo javnosti godinama se pita da li će ovo mesto gde uživaju ljubitelji konja, a te prelepe plemenite životinje u galopu dostižu i brzine od 70 kilometara na sat, ostati na istoj lokaciji. Prema informacijama koje imamo, Hipodrom bi do kraja 2041. godine trebalo da ostane tu gde jeste, naglašava Rakočevićeva.

– Veliki cilj zaposlenih u ovoj gradskoj instituciji jeste da se obnovi postojeća tribina koja je 1999. godine izgorela u požaru. Trenutno na njoj ima 960 mesta, a ideja je da nova bude rekonstruisana u duhu dvadesetih godina prošlog veka. U to doba tribina je imala i nadstrešnicu. Posle tog požara obnovljena je sudijska tribina, a prošle godine sređene su i trkačke staze, kao parkur za dresurno jahanje – ističe Rakočevićeva.

Ribnikar udomio hipodrom kod Careve ćuprije

Prve moderne konjičke trke u našoj zemlji, priređene po uzoru na zapadnoevropske, održane su u Beogradu 1842. Njih je, kako svedoče hroničari na stranici „Beogradske priče”, organizovao engleski konzul Lojd Džordž Hodžes. Dolaskom kneza Mihaila na čelo Srbije, od šezdesetih godina 19. veka u Beogradu se trke održavaju svake godine, a jedan od takmičara bio je i sam knez. Nadmetalo se na tadašnjoj periferiji – prostoru kod današnjeg Pravnog fakulteta, Univerzitetske biblioteke i Tehničkog fakulteta.

Knez je uredio i pravila koja su podrazumevala i to da se svake godine priređuje oficirska, trka narodnih konjanika, ali i ona u kojoj „učestvuje ko hoće”. Od devedesetih godina 19. veka trke se priređuju u Marinkovoj bari, a početkom prošlog veka na Banjici je održan prvi srpski derbi.

Na Carevu ćupriju hipodrom se preselio 1912. zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, osnivaču „Politike”, najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, i članu Dunavskog kola jahača. Tu ideju na svetlost dana Ribnikar je izneo 1905, a sa tim predlogom saglasilo se Ministarstvo privrede na čijem čelu je bio Jaša Prodanović. Ali Hipodrom tek 1912. godine dobija zemljište. Otvoren je na leto 1914. u osvit Prvog svetskog rata.

– Ribnikar je imao običaj da svojim konjima daje imena po srpskim junacima i ličnostima iz književnosti. Među njima bila je i Zona Zamfirova. Postoji priča da je, kada počeo Veliki rat, ovu kobilu Vladislav poveo sa sobom. Ribnikar je poginuo na jesen 1914, a 1940. na Hipodromu je postavljena njegova bista. Ona i danas krasi kraljevu tribinu – ističe Ana Rakočević i dodaje da su nekada gotovo sve poznate porodice poput Dunđerskih i predratnog gradonačelnika Beograda Vlade Ilića imale svoja grla.

Ukazom kralja Aleksandra iz 1920. Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo” ustupljeno je državno zemljište u besplatan zakup na 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice”. Godinu kasnije održani su prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Premijerna kasačka nadmetanja revijalnog karaktera bila su 1930.

Dunavskom kolu jahača upravljanje hipodromom oduzeto je nacionalizacijom 1949. Trkalište potom menja naziv u Hipodrom Beograd, a odlukom Skupštine grada iz februara 2008. postaje javno preduzeće.