Најугроженија Херцеговина

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Топло лето које се предвиђа брине ватрогасце у Републици Српској, иако честе падавине минулих недеља донекле смањују њихову главобољу. Да брига од могућих пожара није безазлена показује и то што број таквих несрећа у Српској годишње није испод пет стотина. Толико се у просеку евидентира пожара који сваке године поред материјалне штете односе и људске животе. Превентива, која је кључна за смањење ових несрећа, везана је за образовање становништва, које је, како тврде надлежни, у Републици Српској незадовољавајућe.

„Један евро уложен у превентиву од пожара чува десет евра”, илуструје за „Политику” Слободан Јотић, секретар Ватрогасног савеза РС.

По подацима МУП-а РС, у последње три године у том ентитету десила су се укупно 1.942 пожара, укључујући и шумске пожаре. Број ватрогасних интервенција је око три пута већи, јер није свака ватра заведена као пожар.

Гледано по годинама, у 2023. забележена су 503 пожара, у 2022. години 769, а у 2021. години 670 пожара. У тим несрећама је минуле године смртно страдало 15 лица, а тешко је повређено њих четворо, док је лакше повреде добило 13 особа. Годину пре тога смртно је страдало 14 људи, док је 2021. од ватрене стихије живот изгубило 20 људи. Материјална штета настала као последица пожара минуле године процењена је на нешто више од девет милиона евра. У пожарима је 2022. изгорело близу два милиона евра, док је годину пре тога штета износила око 3,9 милиона евра. Број шумских пожара у 2023. је 90, у 2022. је 350 и у 2021. 191 пожар, наводе за „Политику” у МУП-у РС.

Борис Трнинић, директор Цивилне заштите РС, рекао је за наш лист да пожарна сезона многе одмах асоцира на критично подручје Херцеговине, које, како додаје, и јесте најугроженије. Но, каже он, пожари често избијају и у другим регијама, па подсећа да су крајем маја ове несреће погодиле Братунац, Зворник, Бањалуку и Добој.

„Очекујемо топло лето, суше, високе температуре, па је могуће да ће доћи до великих пожара, посебно јер знамо да их није било уназад две или три године, а видимо шта се дешава у Хрватској и Црној Гори. Зато је у Херцеговини стациониран један хеликоптер МУП-а Србије, намењен искључиво гашењу пожара, као испомоћ Хеликоптерском сервису РС”, рекао је Трнинић. Он каже да су припадници Цивилне заштите РС прошли додатне обуке у Нишу.

Говорећи о превенцији, Трнинић каже да је у деведесет одсто случајева узрок пожара људски фактор, па је, како каже, образовање становништва пресудно.

„Последњи пожари настали су приликом крчења ниског растиња. Људи оставе ватру, а ако се деси да задува ветар, последице се тешко заустављају. Семинари и апели су веома важни и можда једини прави облик превенције, ако се изузме стална потреба за додатним опремањем надлежних служби. Српска има Хеликоптерски сервис који може да пружи помоћ хеликоптеру који ће бити стациониран у Требињу. На располагању су нам и ресурси Србијe, где имају опремљене хеликоптере. Важно је да имамо обучене људе, јер кад пожар избије морамо да спречимо већу материјалну штету”, каже Трнинић.

Како наводи Слободан Јотић из Ватрогасног савеза РС, потребно је више радити на подизању свести становништва и њиховом образовању, али је неопходно донети и адекватне стратегије и побољшати законска решења из ове области. „У важећем закону уведена је новина и предвиђена едукација о заштити од пожара за основне и средње школе. По нашим информацијама то се не примењује у потпуности”, каже он. На повећање ризика од пожара на отвореном простору је, како истиче, и глобални феномен значајног ширења необрађеног земљишта, као што су запуштени пашњаци и шикаре, често због миграције становника са руралних у урбана подручја. „Због тога се у случају пожара ватра лако прошири, јер је пожарни терен неприступачан и површином велик. Такође, касно се добије дојава. Све то отежава гашење”, истиче Јотић. Напомиње да проблеми најчешће настају услед паљења њива и корова. „Прописана је забрана паљења корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавештавања ватрогасне јединице и предузимања неопходних радњи, али то се често не поштује. Казне за такво паљење су најчешће 50 евра, што је недовољно”, цени Јотић.

По подацима Ватрогасног савеза РС, 56 ватрогасно-спасилачких јединица је прошле године интервенисало 7.746 пута.