Najugroženija Hercegovina

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Toplo leto koje se predviđa brine vatrogasce u Republici Srpskoj, iako česte padavine minulih nedelja donekle smanjuju njihovu glavobolju. Da briga od mogućih požara nije bezazlena pokazuje i to što broj takvih nesreća u Srpskoj godišnje nije ispod pet stotina. Toliko se u proseku evidentira požara koji svake godine pored materijalne štete odnose i ljudske živote. Preventiva, koja je ključna za smanjenje ovih nesreća, vezana je za obrazovanje stanovništva, koje je, kako tvrde nadležni, u Republici Srpskoj nezadovoljavajuće.

„Jedan evro uložen u preventivu od požara čuva deset evra”, ilustruje za „Politiku” Slobodan Jotić, sekretar Vatrogasnog saveza RS.

Po podacima MUP-a RS, u poslednje tri godine u tom entitetu desila su se ukupno 1.942 požara, uključujući i šumske požare. Broj vatrogasnih intervencija je oko tri puta veći, jer nije svaka vatra zavedena kao požar.

Gledano po godinama, u 2023. zabeležena su 503 požara, u 2022. godini 769, a u 2021. godini 670 požara. U tim nesrećama je minule godine smrtno stradalo 15 lica, a teško je povređeno njih četvoro, dok je lakše povrede dobilo 13 osoba. Godinu pre toga smrtno je stradalo 14 ljudi, dok je 2021. od vatrene stihije život izgubilo 20 ljudi. Materijalna šteta nastala kao posledica požara minule godine procenjena je na nešto više od devet miliona evra. U požarima je 2022. izgorelo blizu dva miliona evra, dok je godinu pre toga šteta iznosila oko 3,9 miliona evra. Broj šumskih požara u 2023. je 90, u 2022. je 350 i u 2021. 191 požar, navode za „Politiku” u MUP-u RS.

Boris Trninić, direktor Civilne zaštite RS, rekao je za naš list da požarna sezona mnoge odmah asocira na kritično područje Hercegovine, koje, kako dodaje, i jeste najugroženije. No, kaže on, požari često izbijaju i u drugim regijama, pa podseća da su krajem maja ove nesreće pogodile Bratunac, Zvornik, Banjaluku i Doboj.

„Očekujemo toplo leto, suše, visoke temperature, pa je moguće da će doći do velikih požara, posebno jer znamo da ih nije bilo unazad dve ili tri godine, a vidimo šta se dešava u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Zato je u Hercegovini stacioniran jedan helikopter MUP-a Srbije, namenjen isključivo gašenju požara, kao ispomoć Helikopterskom servisu RS”, rekao je Trninić. On kaže da su pripadnici Civilne zaštite RS prošli dodatne obuke u Nišu.

Govoreći o prevenciji, Trninić kaže da je u devedeset odsto slučajeva uzrok požara ljudski faktor, pa je, kako kaže, obrazovanje stanovništva presudno.

„Poslednji požari nastali su prilikom krčenja niskog rastinja. Ljudi ostave vatru, a ako se desi da zaduva vetar, posledice se teško zaustavljaju. Seminari i apeli su veoma važni i možda jedini pravi oblik prevencije, ako se izuzme stalna potreba za dodatnim opremanjem nadležnih službi. Srpska ima Helikopterski servis koji može da pruži pomoć helikopteru koji će biti stacioniran u Trebinju. Na raspolaganju su nam i resursi Srbije, gde imaju opremljene helikoptere. Važno je da imamo obučene ljude, jer kad požar izbije moramo da sprečimo veću materijalnu štetu”, kaže Trninić.

Kako navodi Slobodan Jotić iz Vatrogasnog saveza RS, potrebno je više raditi na podizanju svesti stanovništva i njihovom obrazovanju, ali je neophodno doneti i adekvatne strategije i poboljšati zakonska rešenja iz ove oblasti. „U važećem zakonu uvedena je novina i predviđena edukacija o zaštiti od požara za osnovne i srednje škole. Po našim informacijama to se ne primenjuje u potpunosti”, kaže on. Na povećanje rizika od požara na otvorenom prostoru je, kako ističe, i globalni fenomen značajnog širenja neobrađenog zemljišta, kao što su zapušteni pašnjaci i šikare, često zbog migracije stanovnika sa ruralnih u urbana područja. „Zbog toga se u slučaju požara vatra lako proširi, jer je požarni teren nepristupačan i površinom velik. Takođe, kasno se dobije dojava. Sve to otežava gašenje”, ističe Jotić. Napominje da problemi najčešće nastaju usled paljenja njiva i korova. „Propisana je zabrana paljenja korova i drugog poljoprivrednog otpada bez prethodnog obaveštavanja vatrogasne jedinice i preduzimanja neophodnih radnji, ali to se često ne poštuje. Kazne za takvo paljenje su najčešće 50 evra, što je nedovoljno”, ceni Jotić.

Po podacima Vatrogasnog saveza RS, 56 vatrogasno-spasilačkih jedinica je prošle godine intervenisalo 7.746 puta.