Отворене вене Латинске Америке

Латинска Америка са великим интересовањем очекује да види да ли ће нови председник САД променити политику према јужном суседу. Констатује се да Барак Обама за сада није имао времена да се посвети овом региону, а подсећа се и да га чекају многи други горући проблеми на међународном и унутрашњем плану. Хоће ли нови председник избавити свог суседа из стеченог статуса задњег запостављеног дворишта? Подсећа се на горко искуство са претходним администрацијама, интервенције, подршку пучистима и диктаторима. Боливија и Венецуела недавно су избациле америчке амбасадоре, оптуживши их да кују заверу против тамошњих шефова држава – Ева Моралеса и Уга Чавеса. А комунистичка Куба са Кастром на челу (истина, Раулом, док је старији Фидел у болесничкој постељи још активан као идеолог револуције) доживела је да се изабере једанаести амерички председник. Од њега се очекује да најзад укине полувековни ембарго према свом суседу.

Ектор Тимерман, истакнути аргентински новинар и писац, интелектуалац леве оријентације, сада амбасадор у Вашингтону, верује, међутим, да је „Америка боља земља, а свет боље место“ откако је за новог председника изабран Барак Обама који крајем јануара улази у Белу кућу. У интервјуу за буеносајрески најтиражнији дневни лист „Кларин“ он Обаму дефинише као „првог глобалног председника“. Иако никад није крочио ногом на латиноамеричко тло, од њега се очекује много већи осећај за „мултилатерализам“, а то „доводи до промена у спољној политици које ће се одмах осетити“. По Тимерману, треба видети шта ће Обама урадити од огромне „народне енергије и социјалних покрета“ који су никли у његовој кампањи.

Да ли ће наде бити изневерене, пита се и један од најзначајнијих представника интелектуалне левице Латинске Америке, уругвајски писац и новинар Едуардо Галеано. У есеју који је данас објављен у најчитанијим дневницима међусобно удаљених латиноамеричких метропола, од Боготе, преко Сантјага, до Буенос Ајреса, он поставља многа питања у вези са Обаминим предстојећим председниковањем. На све њих одговара латиноамеричком узречицом: „Дај боже“. „Да ли ће Обама доказати да су његове претње ратом Ирану и Пакистану биле само празне речи, ради придобијања тврдокорног дела јавности?

Дај боже да је тако и дај боже да никад не падне у искушење да понови ратне походе Џорџа Буша.“ Аутор „Отворених вена Латинске Америке“, где је описао историјат северноамеричких интервенција и експлоатације, подсећа да је Обама имао храбрости да гласа против рата у Ираку и када су „Демократска и Републиканска партија заједно овацијама поздравиле најаву овог крвопролића“. „Али, да ли ће наставити да верује да је његова земља изабрана да спасе свет, токсична идеја коју дели са свим својим колегама”, пита се Галеано. Затим додаје да ће ваљда уверење о „месијанској мисији“ Америке бити нарушено актуелном финансијском кризом која „нагриза темеље империјализма“.

Галеано очекује и да се Обама позабави „расизмом“ америчке администрације који се исказује према окупираним земљама. Указује да у Ираку постоје „мртви, прве друге и треће категорије“ алудирајући на амерички медијски обичај да се броји сваки мртви амерички војник, а да се стотине цивилних жртава и не помињу.

Обамина победа је глобално прослављена као победа против расизма. Дај боже да се Америка промени и када је реч о расизму према другим народима. Галеано констатује да Обама није имао храбрости да се суочи са темом латиноамеричке имиграције за време кампање. Да ли ће, као многи други Американци из обе партије, наставити да гради зид на граници између два света, данас када су многи други зидови пали? Подсећа на ограду која се гради дуж границе са Мексиком, како би се физички спречили илегални имигранти.

Многа су још питања која, као и остали свет, поставља Америци њен јужни знатно сиромашнији континентални сусед. Са надом да ће се нешто променити, али без илузија да ће то бити довољно.