Otvorene vene Latinske Amerike

Latinska Amerika sa velikim interesovanjem očekuje da vidi da li će novi predsednik SAD promeniti politiku prema južnom susedu. Konstatuje se da Barak Obama za sada nije imao vremena da se posveti ovom regionu, a podseća se i da ga čekaju mnogi drugi gorući problemi na međunarodnom i unutrašnjem planu. Hoće li novi predsednik izbaviti svog suseda iz stečenog statusa zadnjeg zapostavljenog dvorišta? Podseća se na gorko iskustvo sa prethodnim administracijama, intervencije, podršku pučistima i diktatorima. Bolivija i Venecuela nedavno su izbacile američke ambasadore, optuživši ih da kuju zaveru protiv tamošnjih šefova država – Eva Moralesa i Uga Čavesa. A komunistička Kuba sa Kastrom na čelu (istina, Raulom, dok je stariji Fidel u bolesničkoj postelji još aktivan kao ideolog revolucije) doživela je da se izabere jedanaesti američki predsednik. Od njega se očekuje da najzad ukine poluvekovni embargo prema svom susedu.

Ektor Timerman, istaknuti argentinski novinar i pisac, intelektualac leve orijentacije, sada ambasador u Vašingtonu, veruje, međutim, da je „Amerika bolja zemlja, a svet bolje mesto“ otkako je za novog predsednika izabran Barak Obama koji krajem januara ulazi u Belu kuću. U intervjuu za buenosajreski najtiražniji dnevni list „Klarin“ on Obamu definiše kao „prvog globalnog predsednika“. Iako nikad nije kročio nogom na latinoameričko tlo, od njega se očekuje mnogo veći osećaj za „multilateralizam“, a to „dovodi do promena u spoljnoj politici koje će se odmah osetiti“. Po Timermanu, treba videti šta će Obama uraditi od ogromne „narodne energije i socijalnih pokreta“ koji su nikli u njegovoj kampanji.

Da li će nade biti izneverene, pita se i jedan od najznačajnijih predstavnika intelektualne levice Latinske Amerike, urugvajski pisac i novinar Eduardo Galeano. U eseju koji je danas objavljen u najčitanijim dnevnicima međusobno udaljenih latinoameričkih metropola, od Bogote, preko Santjaga, do Buenos Ajresa, on postavlja mnoga pitanja u vezi sa Obaminim predstojećim predsednikovanjem. Na sve njih odgovara latinoameričkom uzrečicom: „Daj bože“. „Da li će Obama dokazati da su njegove pretnje ratom Iranu i Pakistanu bile samo prazne reči, radi pridobijanja tvrdokornog dela javnosti?

Daj bože da je tako i daj bože da nikad ne padne u iskušenje da ponovi ratne pohode Džordža Buša.“ Autor „Otvorenih vena Latinske Amerike“, gde je opisao istorijat severnoameričkih intervencija i eksploatacije, podseća da je Obama imao hrabrosti da glasa protiv rata u Iraku i kada su „Demokratska i Republikanska partija zajedno ovacijama pozdravile najavu ovog krvoprolića“. „Ali, da li će nastaviti da veruje da je njegova zemlja izabrana da spase svet, toksična ideja koju deli sa svim svojim kolegama”, pita se Galeano. Zatim dodaje da će valjda uverenje o „mesijanskoj misiji“ Amerike biti narušeno aktuelnom finansijskom krizom koja „nagriza temelje imperijalizma“.

Galeano očekuje i da se Obama pozabavi „rasizmom“ američke administracije koji se iskazuje prema okupiranim zemljama. Ukazuje da u Iraku postoje „mrtvi, prve druge i treće kategorije“ aludirajući na američki medijski običaj da se broji svaki mrtvi američki vojnik, a da se stotine civilnih žrtava i ne pominju.

Obamina pobeda je globalno proslavljena kao pobeda protiv rasizma. Daj bože da se Amerika promeni i kada je reč o rasizmu prema drugim narodima. Galeano konstatuje da Obama nije imao hrabrosti da se suoči sa temom latinoameričke imigracije za vreme kampanje. Da li će, kao mnogi drugi Amerikanci iz obe partije, nastaviti da gradi zid na granici između dva sveta, danas kada su mnogi drugi zidovi pali? Podseća na ogradu koja se gradi duž granice sa Meksikom, kako bi se fizički sprečili ilegalni imigranti.

Mnoga su još pitanja koja, kao i ostali svet, postavlja Americi njen južni znatno siromašniji kontinentalni sused. Sa nadom da će se nešto promeniti, ali bez iluzija da će to biti dovoljno.