Пустоше шуме дуж административне линије са Косовом

Само дуж административне линије са Косовом и Метохијом у последњих осам година бесправно је посечено око 280.000 кубних метара дрвета, упозорава Гордана Јанчић, руководилац Одељења за заштиту шума и заштићена природна добра у ЈП „Србијашуме”.

У разговору за „Политику”,она истиче да бесправне сече на подручјима шумских газдинстава Врање, Куршумлија, Лесковац, и од прошле године и на подручју Рашке, имају карактер – пустошења шума.

И према подацима Управе за шуме при Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду, бесправне сече су најизраженије на подручјима газдинстава која се граниче са административном границом према Косову и Метохији. То су подручја у надлежности газдинстава Врање, Рашка и Куршумлија, „где организоване групе становника (пре свега Албанаца) прелазе с Косова и секу шуме”. Такође, бесправна сеча већег обима забележена је ове године и на подручју Лознице.

Према подацима саговорнице, прошле године највеће штете почињене су у газдинствима Врање –4.563 кубних метара, Куршумлија –1.243, Рашка – 1.057 и Лозница, 1.032 кубних метара дрвета. Укупне бесправне сече у та четири шумска газдинства износе 7.895 кубних метара или 74 одсто укупних бесправних сечашума које су у поседу „Србијашума”.

Јанчићева напомиње да „Србијашуме” чувају државне шуме на административној линији до дела који је безбедан. Али, један чувар покрива цео рејон, тако да при упаду наоружаних и организованих група не може да им се супротстави.

Када чувари ухвате људе који бесправно секу шуму одмах поднесу пријаву против починиоца. Али, казнена политика у Србији за бесправну сечу шума неадекватна направљеној штети, односно казне су превише ниске и стимулативно делују на починиоце, а судски процеси веома дуго трају, истакла је она.

Чувари имају право, када ухвате починиоца на делу, односно у бесправној сечи, да му одузму предмете којима је то учињено, заплене посечено дрво и поднесу пријаве, међутим, наоружаним групама са друге територије не могу да приђу.

По њеним речима, да би то било спречено требало би да буде успостављена потпуна контрола границе са подручја Косова и Метохије тако да, када се открију људи који прелазе и бесправно секу шуме, буду предузете мере ради спречавања проласка.

Јанчићупозорава да је неопходно ефикасније процесуирање починилаца нелегалних сеча, али и боља сарадња правосудних органа и оних који имају задатак да брину о шумама.

Бесправна сеча је у порасту и због тога што се пријављени случајеви не процесуирају пред судовима. Тако је у 2007. години од 3.438 поднетих прекршајних пријава процесуирана тек трећина, док су од 21 случаја за привредни преступ процесуирана само три. Од 178 кривичних пријава обрађена су такође само три предмета. Чак и када казне буду изречене, оне нису задовољавајуће, јер домаће законодавство сечу шума и починиоце третира као социјалну категорију сматрајући да починиоци нису у стању да плате високе казне, кажу у предузећу Управе за шуме.

Како упозоравају из Управе, људи који врше нелегалну сечу често нуде мито шумарима да им издају потврду да је дрво легално посечено ударајући на свако стабло потребан жиг. За одређену накнаду издају се и фалсификоване путне потврде како би дрво уопште стигло до пилане или тржишта за огрев. Додатни проблем је и то што шумари уз мито неадекватно класификују посечено дрво, а то је много теже доказати. Тако појединци купују дрво прве класе које се фалсификованим документом декласира понекад чак и за неколико класа, да би се после препродавало као роба најбољег квалитета.

– Сечама шума, не само да је причињена огромнаматеријална, већ и еколошка штета. Ту првенствено мислим на везивање угљен-диоксида из атмосфере и умањење ефекта стаклене баште, ублажавање климатских промена, заштиту земљишта од водне и еолске ерозије, заштиту ораница од прекомерног исушивања, очување биодиверзитета у шумским и суседним еко-системима и очување гено-фонда врста шумског дрвећа – закључује Јанчићева.