Вестерн из женске перспективе

Карлове Вари – Виго Мортенсен, надарени мултилингвални глумац (Њујорк 1958, мајка Американка, отац Данац), песник, сликар, музичар, фотограф и ватрени навијач аргентинског клуба, због своје одговорности и посвећености, миљеник је филмских редитеља широм света, али и миљеник публике која га памти по различитим, камелеонским улогама. Они најмлађи воле га због триологије „Господар прстенова” у којој је играо лик Арагорна. Нешто старија публика диви му се због улога у филмовима „Насилничка прошлост”, „Ускршња обећања” и „ Опасан метод” Дејвида Кроненберга, али и због улога у филмовима „ Сведок”, „Карлитов пут”, „Пророчанство”, „Савршено убиство”... Има оних што још памте и његов једанаестогодишњи брак са легендарном америчком панк музичарком Ексен Сервенком, са којом има сина Хенрија.

 Са уручењем председничког „Кристалног глобуса” за свеукупну глумачку каријеру и пројекцијом филма „Мртве не боли” са његовим редитељским потписом, протекао је сам почетак 58. Карлове Вари фестивала. Сви Мортенсенови таленти укрстили су се и повезали у његовом вестерну „Мртве не боли” за који је, како је то изјавио у кратком интервјуу за „Политику”, „инспирацију пронашао у лику сопствене мајке” коју је видео као „девојчицу у шуми, помало несташну и помало смуттљиву и са именом Вивијен”. И можда је баш отуда у овом његовом филму, чија се радња догађа у ретко насељеној Невади током 19. века, присутна та за вестерн неочекивана женска перспектива у причи са Дивљег запада и у окружењу безакоња. Лик Вивијен, жене француско-канадског порекла, у филму игра Вики Крипс, луксембуршка глумица велике интернационалне каријере, док је Мортенсен себи наменио улогу шерифа данских корена. У филму се чују аутохтони језици уз енглески као језик америчке нације која се тек рађа. На питање у вези са мултилингвалношћу која је присутна у филму али и у његовом личном животу Мортенсен је одговорио:

– Одрастао сам говорећи шпански, јер сам прве године детињства провео у Аргентини. Уз мајку сам учио енглески, уз оца дански, а француски сам савладао док смо живели близу канадске границе. Док си дете брзо научиш језике. Та моја урођена мултилингвалност ми је помогла и у савладавању арапског језика, који сам за потребе филмова учио од нуле.

Рад на различитим језицима је велики прозор према другим световима.

Коментаришући за „Политику” мотиве настанка овог филма Виго Мортенсен је рекао: „Желео сам да направим класичан, историјски тачан вестерн, али такође и да испричам причу која до сада није испричана. А то није прича о мушкарцу који одлази да се бори у америчком грађанском рату, већ прича о жени која остаје у кући. Уз то, желео сам и да докажем да могу да радим у оваквим суровим и прашњавим пејзажима и са коњима.”  За тако нешто, како каже, дуго се борио јер су „људи који улажу новац веома конзервативни, постаје све теже задржати креативну контролу, а нисам желео да снимам филм док нисам добио гаранције да ћу имати своју коначну верзију. Дуго сам се борио али сам знао да ћу успети и да ћу убедити неког да у овакав мој филм уложи новац.”

Троструки носилац номинација за награду „Оскар“ за филмове „Источна обећања”, „Капетан фантастични” и „Зелена књига”, пре овога већ је режирао и веома личан филм „Падање”, о односу оца и његових синова. Инспирацију за тај филм пронашао је у породици свога оца дошљака из Данске, из сеоског подручја, из породице са петоро браће и та је генерација мушкараца, њихови обичаји и породични модел утицао на то како се и његов отац опходио према својој деци. На питање шта га је уопште навело да почне да се бави и режијом Виго Мортенсен је пружио следећи одговор:

– Више од две деценије пишем сценарије, али сам тек пре неких десетак година почео да размишљам о режији. Тешко је поставити на ноге било који пројекат који је мало изван уобичајених оквира, а ја сам на томе инсистирао. На филмској причи у којој мотивације ликова нису савршено дефинисане и где не мора све да буде јасно и прецизно. Управо таква врста изазова била је пресудна да се упустим у режију. Да снимим филм какав желим. Одувек сам се, осим глуме, бавио и многим другим интересовањима, од сликарства, компоновања музике до фотографије. Само радим ствари које ме занимају, волим то да делим с другима јер је то начин комуникације.

На молбу да прокоментарише чињеницу да иако је добро плаћени холивудски глумац не живи у Холивуду, Мортенсен је рекао да му је Холивуд радно место, а Аргентина и све чешће и Шпанија оно што се зове дом.  „ У Аргентини сам живео и у детињству и волим ту земљу и свој миран кутак тамо, а највише фудбалски клуб Сан Лоренцо де алмагро. Навијам за аргентинску и данску репрезентацију. Холивудски живот ми не не недостаје. Пуно радим, а одмарам се дугим пливањем, шетањем или свирањем клавира. Свог сина Хенрија охрабрујем да мисли својом главом, он је прави мудрац и особа којој се највише дивим…”

На крају сусрета Виго Мортенсен за „Политику” још каже да ће наставити да се бави режијом и глумачким учешћем у високобуџетским филмовима. У шали каже: „ Један филм ћу снимати за њих и њихову зараду, а један за мене лично, за уметничко задовољство, односно за нешто што ми је при срцу и из чега могу нешто да научим…”