Vestern iz ženske perspektive

Karlove Vari – Vigo Mortensen, nadareni multilingvalni glumac (Njujork 1958, majka Amerikanka, otac Danac), pesnik, slikar, muzičar, fotograf i vatreni navijač argentinskog kluba, zbog svoje odgovornosti i posvećenosti, miljenik je filmskih reditelja širom sveta, ali i miljenik publike koja ga pamti po različitim, kameleonskim ulogama. Oni najmlađi vole ga zbog triologije „Gospodar prstenova” u kojoj je igrao lik Aragorna. Nešto starija publika divi mu se zbog uloga u filmovima „Nasilnička prošlost”, „Uskršnja obećanja” i „ Opasan metod” Dejvida Kronenberga, ali i zbog uloga u filmovima „ Svedok”, „Karlitov put”, „Proročanstvo”, „Savršeno ubistvo”... Ima onih što još pamte i njegov jedanaestogodišnji brak sa legendarnom američkom pank muzičarkom Eksen Servenkom, sa kojom ima sina Henrija.

 Sa uručenjem predsedničkog „Kristalnog globusa” za sveukupnu glumačku karijeru i projekcijom filma „Mrtve ne boli” sa njegovim rediteljskim potpisom, protekao je sam početak 58. Karlove Vari festivala. Svi Mortensenovi talenti ukrstili su se i povezali u njegovom vesternu „Mrtve ne boli” za koji je, kako je to izjavio u kratkom intervjuu za „Politiku”, „inspiraciju pronašao u liku sopstvene majke” koju je video kao „devojčicu u šumi, pomalo nestašnu i pomalo smuttljivu i sa imenom Vivijen”. I možda je baš otuda u ovom njegovom filmu, čija se radnja događa u retko naseljenoj Nevadi tokom 19. veka, prisutna ta za vestern neočekivana ženska perspektiva u priči sa Divljeg zapada i u okruženju bezakonja. Lik Vivijen, žene francusko-kanadskog porekla, u filmu igra Viki Krips, luksemburška glumica velike internacionalne karijere, dok je Mortensen sebi namenio ulogu šerifa danskih korena. U filmu se čuju autohtoni jezici uz engleski kao jezik američke nacije koja se tek rađa. Na pitanje u vezi sa multilingvalnošću koja je prisutna u filmu ali i u njegovom ličnom životu Mortensen je odgovorio:

– Odrastao sam govoreći španski, jer sam prve godine detinjstva proveo u Argentini. Uz majku sam učio engleski, uz oca danski, a francuski sam savladao dok smo živeli blizu kanadske granice. Dok si dete brzo naučiš jezike. Ta moja urođena multilingvalnost mi je pomogla i u savladavanju arapskog jezika, koji sam za potrebe filmova učio od nule.

Rad na različitim jezicima je veliki prozor prema drugim svetovima.

Komentarišući za „Politiku” motive nastanka ovog filma Vigo Mortensen je rekao: „Želeo sam da napravim klasičan, istorijski tačan vestern, ali takođe i da ispričam priču koja do sada nije ispričana. A to nije priča o muškarcu koji odlazi da se bori u američkom građanskom ratu, već priča o ženi koja ostaje u kući. Uz to, želeo sam i da dokažem da mogu da radim u ovakvim surovim i prašnjavim pejzažima i sa konjima.”  Za tako nešto, kako kaže, dugo se borio jer su „ljudi koji ulažu novac veoma konzervativni, postaje sve teže zadržati kreativnu kontrolu, a nisam želeo da snimam film dok nisam dobio garancije da ću imati svoju konačnu verziju. Dugo sam se borio ali sam znao da ću uspeti i da ću ubediti nekog da u ovakav moj film uloži novac.”

Trostruki nosilac nominacija za nagradu „Oskar“ za filmove „Istočna obećanja”, „Kapetan fantastični” i „Zelena knjiga”, pre ovoga već je režirao i veoma ličan film „Padanje”, o odnosu oca i njegovih sinova. Inspiraciju za taj film pronašao je u porodici svoga oca došljaka iz Danske, iz seoskog područja, iz porodice sa petoro braće i ta je generacija muškaraca, njihovi običaji i porodični model uticao na to kako se i njegov otac ophodio prema svojoj deci. Na pitanje šta ga je uopšte navelo da počne da se bavi i režijom Vigo Mortensen je pružio sledeći odgovor:

– Više od dve decenije pišem scenarije, ali sam tek pre nekih desetak godina počeo da razmišljam o režiji. Teško je postaviti na noge bilo koji projekat koji je malo izvan uobičajenih okvira, a ja sam na tome insistirao. Na filmskoj priči u kojoj motivacije likova nisu savršeno definisane i gde ne mora sve da bude jasno i precizno. Upravo takva vrsta izazova bila je presudna da se upustim u režiju. Da snimim film kakav želim. Oduvek sam se, osim glume, bavio i mnogim drugim interesovanjima, od slikarstva, komponovanja muzike do fotografije. Samo radim stvari koje me zanimaju, volim to da delim s drugima jer je to način komunikacije.

Na molbu da prokomentariše činjenicu da iako je dobro plaćeni holivudski glumac ne živi u Holivudu, Mortensen je rekao da mu je Holivud radno mesto, a Argentina i sve češće i Španija ono što se zove dom.  „ U Argentini sam živeo i u detinjstvu i volim tu zemlju i svoj miran kutak tamo, a najviše fudbalski klub San Lorenco de almagro. Navijam za argentinsku i dansku reprezentaciju. Holivudski život mi ne ne nedostaje. Puno radim, a odmaram se dugim plivanjem, šetanjem ili sviranjem klavira. Svog sina Henrija ohrabrujem da misli svojom glavom, on je pravi mudrac i osoba kojoj se najviše divim…”

Na kraju susreta Vigo Mortensen za „Politiku” još kaže da će nastaviti da se bavi režijom i glumačkim učešćem u visokobudžetskim filmovima. U šali kaže: „ Jedan film ću snimati za njih i njihovu zaradu, a jedan za mene lično, za umetničko zadovoljstvo, odnosno za nešto što mi je pri srcu i iz čega mogu nešto da naučim…”