Војводина је велико градилиште

Пред очекивану летњу паузу Скупштина Војводине одржала је своје четврто заседање у новом мандату, када је усвојен и завршни рачун за прошлу годину и извештаји фондова чији је оснивач покрајина. Балинт Јухас, председник Скупштине Војводине каже у разговору за „Политику” да ће темпо рада скупштинских заседања зависити и од пристизања докумената из Владе Војводине и од договора да координисано раде на доношењу аката који су од интереса за убрзани развој покрајине.

„Предстоји нам и припрема за јесењи део, када нас очекује ребаланс буџета, након тога ћемо донети одлуку о коришћењу средстава из буџетског покрајинског фонда за различите области”, каже Јухас, који је за првог човека покрајинског парламента изабран 25. априла. Јухас је и председник Извршног одбора Савеза војвођанских Мађара, био је председник СО Мали Иђош, а од 2016. године руководио је канцеларијом Фондације „Просперитати”, која је само те почетне године располагала износом три пута већим него што је био годишњи буџет покрајине.

Могло би се рећи да због тога имате искуство са великим улагањима, а у Војводини се управо паралелно одвија неколико капиталних инвестиција. Шта је изузетно важно за покрајину?

Војводина је велико градилиште на којем се из покрајинског буџета реализују бројне инвестиције и свака од њих има немерљив значај за живот заједнице. Не постоје мање или више важни пројекти: за нас је једнако битно да се гради и реконструише главна улица у Белој Цркви, да се гради фабрика воде у Темерину, нова зграда ОШ „Милош Црњански” у Новом Саду, или да се потпуно обнавља зграда школе „Фејеш Клара” у Кикинди, као што се реконструишу клинике у оквиру Клиничког центра Војводине и у оквиру три института у Сремској Каменици. Све су то пројекти који су од интереса за све грађане Војводине, исто као што истичемо капитални значај пројекта пруге Београд–Будимпешта, која ће, према најавама, бити у функцији до краја године између Суботице и Београда. Све то ће, са изградњом тунела и вијадукта Чортановци као део тог пројекта, променити живот у Војводини. Суботица и околина ће много боље бити повезани са Новим Садом и Београдом, стварају се могућности да се живи у једном граду, а ради у другом. Скратиће се време и раздаљине, километри остају исти, али ће за њих требати мање времена. Ништа мање важно је и да причамо и о реконструкцији регионалних пруга, Суботица–Сента–Панчево, која ће утицати на живот наших суграђана у Банату. Треба рећи и да се приводе крају радови на граничном прелазу Хоргош–Реске, где ће се број саобраћајних трака повећати са 16 на 24. Важно је да наше границе буду отворене и проходне, важно је да се отварају нови гранични прелази и прошире капацитети постојећих, јер Хоргош је најфреквентнија транзитна тачка у Европи, уз Батровце и Градину, где за викенд границу пређе 200.000 грађана. Изграђен је и успостављен и путнички железнички саобраћај између Суботице и Сегедина.

Каква су очекивања у изградњи комуналне инфраструктуре, као и у градњи путева у Војводини?

Започети су радови на „Осмеху Војводине”, који ће повезати Бачку и Банат, уколико гледамо са нашег аспекта, или ако посматрамо шире, онда Хрватску и Румунију, а преко Србије. Ова веза која ће ићи од Српске Црње, до Бачког Брега и Сомбора повезаће насеља и битно утицати на квалитет људи који живи у том подручју. Оно што је важно, оваква веза по својој природи утицаће и на равномеран регионални развој.

Непосредно, на квалитет живота људи утиче и локални инфраструктурни пројекат „Чиста Србија”, јер се ради на изградњи пречистача отпадних вода, као сада рецимо у Бачкој Тополи, и то позитивно утиче на водоток Криваје, а планира се изградња или проширење пречистача у Малом Иђошу, Србобрану, Сивцу, Чоки, Бајмоку, Чантавиру.

Уочљиво је да се део ових инфраструктурних комуналних улагања поклапа и са коалиционим споразумом између СНС-а и СВМ-а.

Да, једина смо странка која има коалициони споразум са СНС-ом, једина смо странка која увек на изборима јавно износи свој програм. Оно што изненађује у Србији је да се најбитнији елементи коалиционог споразума не односе на функције, већ управо на инфраструктурне програме. Путна инфраструктура носи већи део тих инвестиционих пројеката. Сваки приоритет држимо на дневном реду док се не оствари и свесни смо да не може преко ноћи. Примера ради, уз иницијативу наших људи из Суботице и Кањиже, истрајни смо били на изградњи и проширењу саобраћајнице између Шупљака и Малих Пијаца, у чему не бисмо успели без добре коалиционе сарадње. Исто може да се каже и за путни правац Остојићево–Јазово, Телечка–Кљајићево, Суботица–Сомбор.

Ипак, постоји тема у вези с којом изгледа нема сагласности: закон о финансирању Војводине. Његово доношење очекује се још од 2008. године, овај закон је Уставом дефинисан, на његово доношење упозорава и Европска комисија.

У политичком смислу положај Војводине је такав да у пуном капацитету може да оствари свој потенцијал у привредном, економском, културном, образовном и сваком другом смислу. Тачно је да није донет закон о финансирању Војводине, али исто тако је чињеница да је то део програма СВМ-а, заговорници смо његовог доношења и на својој кожи смо осетили последице тога. Дакле, чињеница је да треба да се донесе и да се поштује Устав у делу који је у вези са финансирањем Војводине, али исто тако је и чињеница да је покрајински буџет у периоду од 2016. до 2023. године – управо сада смо расправљали о завршном рачуну – са 61,4 милијарде повећан на 123 милијарде динара и чињеница је да покрајински приходи премашују седам одсто републичког буџета. Такође, уставне обавезе улагања у капиталне инвестиције испуњавају се константно од 2016. године, а то раније није био случај. Свакако би било боље да се донесе закон, део нашег програма је да закон који регулише питање надлежности финансирања Војводине има статус уставног закона и да се прецизно утврде и надлежности и финансирање АПВ. То је тема коју држимо на дневном реду, једини смо који смо о томе говорили и у Народној скупштини. Али сада тамо имамо шест посланика, девет у покрајини, а за тако нешто потребно је да се формира већина.

Без обзира на партијска неслагања, заседања Скупштине Војводине ипак одликује тон толеранције и политичког уважавања. Као председник скупштине сада имате и важну улогу да сачувате ту атмосферу.

Када сам изабран за председника скупштине рекао сам да је то за мене част и одговорност због саме функције, али и због тога што сам је на њу ступио након три мандата Иштвана Пастора, председника наше странке и политичара непоновљивог формата. Дубоко сам му захвалан што је иза себе оставио и писани и неписани кодекс понашања који се односи на то да се у скупштини ставови износе слободно, али да се не прекорачује граница достојанства, међусобног уважавања и пристојности. На то обавезује и пословник, али уложићу и лични труд да Скупштина АПВ остане препозната као парламент у којем влада атмосфера толеранције и уважавања. По традицији, опозицији су понуђена потпредседничка места у скупштини, они су то одбили и то се мора поштовати, иако мислим да није исправна политичка одлука, јер су ускратили себи могућност да учествују у неким активностима Скупштине АПВ у регионалној сарадњи. Важно ми је да су узели учешће у радним телима и на нивоу председника одбора Скупштине АВП и узимају учешће у раду скупштина, мада је то је помало хектично. У последње време су присутни и мислим да је то добро, учимо заједно пословник, а сматрам да је примена пословника на исти начин на све кључ одржавања реда и радног амбијента. Исто тако за мене је важно да не будемо људи иза којих остаје река речи без суштине и смисла, већ да будемо људи од речи.

Дуги низ година руководили сте канцеларијом Фондације „Просперитати”, што значи да сте детаљно упознали и економске, али и личне, животне потребе становника Војводине. Колико вам то искуство може помоћи у скупштинском раду?

Развојних средстава никада доста – то је моје искуство из Фондације „Просперитати”, и не говорим само о мађарској заједници, већ Војвођани имају много идеја и развојних пројеката и способни су да их спроведу. На почетку смо страховали како ћемо да пласирамо новац који је три пута већи од годишњег буџета покрајине, да бисмо на крају финансирали 16.500 пројеката и уложили преко 530 милиона евра у развој Војводине, од тога 250 милиона евра обезбедили смо из буџета Мађарске, купили 1.300 кућа на селу младим брачним паровима, самохраним мајкама, финансирали близу 3.000 микропородичних фирми, готово 6.000 пољопривредних газдинстава са више од 12.500 радника и отворили преко 4.500 нових радних места и покренули близу 7.000 нових бизниса. То показује да заједница има развојне идеје и способна је да их реализује, а програм није био користан само за нашу заједницу већ за целу Војводину јер смо кроз систем добављача укључили привреднике из целе Војводине и Србије, а кроз запошљавање, плаћање пореза допринели целокупном економском развоју. И то искуство нисам пренео само на садашњу функцију већ сам га имао и раније као заменик покрајинског секретара за привреду. У Војводини живе вредни људи који воле своју локалну заједницу, регију и земљу и имају идеје за бизнис, за развој пољопривредног газдинства, потребна им је подршка у томе, а то може да обезбеди покрајинска влада преко својих развојних програма, док ће Скупштина АПВ кроз сарадњу са околним регијама стварати политички оквир да могу да се појаве и на другим тржиштима.

Политички оквир Србије и Мађарске за привредну сарадњу

– Ми смо окружени Европом и са суседним земљама имамо програме прекограничне сарадње која даје врло конкретне резултате. С друге стране, кроз сарадњу са регијама можемо да обезбедимо политички оквир за наше привредне субјекте. Предвођени Иштваном Пастором и захваљујући СВМ-у, један вид таквог политичког оквира створили смо између Мађарске и Србије, уз историјско помирење, унапређење сарадње и односа и два народа и две владе, и тако смо стигли до момента да наша заједничка сарадња може да се операционализује и у привредном смислу. На привредним субјектима сада је да сарађују, да се заједно појављују на трећим тржиштима, да створе додатну вредност. Овај политички оквир и предуслови који су створени резултирају све већом заинтересованошћу мађарских привредних субјеката да инвестирају у Србију, а не само у Војводину. Наравно, Војводина је најближа граници, најближе су културне и језичке околности, и ту сама заједница Мађара може да одигра битну улогу. Где политички односи нису добри, где се капитал не осећа сигурним, привредни субјекти не желе да се појављују. Мађарски привредници који нису били на тржишту Војводине и Србије у протеклих 15 година после 2000. сада су почели да се појављују, клима је боља и они су боље прихваћени – истиче Балинт Јухас.