НАТО увлачи Белорусију у украјински рат

У Минску је великом војном парадом обележена 80. годишњица ослобођења бивше совјетске републике од немачког нацизма. Заједно с белоруским војницима централним улицама престонице продефиловали су и припадници савезничких земаља: Русије, Кине, Азербејџана, Казахстана, Киргизије, Таџикистана и Узбекистана.

Два дана потом држава коју већ три деценије неприкосновено води председник Александар Лукашенко (1954) постала је пуноправна чланица Шангајске организације за сарадњу усмерене на очување економских и безбедносних интереса земаља потписница. Овим је Белорусија, са својих нешто више од девет милиона становника, показала да се полако претвара у значајног фактора очувања мира на евроазијском простору.

Истовремено, више од 20.000 припадника западне војне алијансе размештено је непосредно уз белоруске границе. У тренутку када ова земља и не помишља на било какву ратну авантуру, оволика концентрација људи под оружјем делује колико претеће, толико и збуњујуће. То је био и разлог да улицама Минска, између осталог, продефилују и ракетни системи опремљени тактичким нуклеарним наоружањем.

„Погледајте шта се догађа на нашим границама. Као да једва чекају да нас увуку у своје конфликте. Раде то не би ли нас натерали да развучемо војску дуж целе државне линије, како не бисмо могли да им пружимо адекватан отпор, а што би им омогућило да напетост у овом делу Европе ескалирају до тачке после које ће цео свет дрхтати”, изјавио је ових дана белоруски лидер.

Тамошње Министарство одбране је издало неколико саопштења у којима се указује на опасно окупљање страних трупа на границама с Летонијом, Литванијом и Пољском, као и са Украјином и Русијом.

Белорусија је, попут већине источноевропских земаља, садашњи међународни статус стекла по распаду Совјетског Савеза 1991. Ипак, за разлику од других, задржала је много од совјетског начина живота: државно управљање привредом, социјални мир, минималан степен незапослености као и велику повезаност с привредом суседне Русије, која је, по доласку на чело Владимира Путина, почела да се развија много динамичније.

У таквим околностима, и ослоњени на великог суседа, у Минску нису морали много да воде рачуна о сопственој спољној политици. Додуше, било је тренутака када су с Москвом размењиване и понеке јетке речи, али линија савезништва никада није нарушена. Међутим, у агресивној политици ширења Запада ка истоку белоруска верност совјетској матици показала се за Брисел као немала сметња. Уосталом, једнако као и украјинска пред „наранџасту револуцију” и потоње догађаје.

Гомилање западних армија на овако малом простору прети да наруши постсовјетски мир. Поготово што је ужарена украјинска међа непријатно близу. У Минску су се нашли пред избором: или ће поклекнути пред налетом НАТО-а, или ће се окренути Москви. Дилема је брзо решена. Лукашенко је схватио да у евентуалним тзв. демократским променама за њега, једноставно, нема места. Уосталом као ни за опстанак социјалног мира у држави коју води. Русија се показала као логичан избор. Потоња дешавања на глобалном плану овакву одлуку само су додатно потврдила.

Тешко је веровати да би се НАТО у свом ширењу ка истоку могао директно уплести у рат против једне суверене државе. За то постоје многи други методи, управо они који су примењени у Украјини, на Балкану и још понегде. Али звецкање оружјем на западним границама Белорусије свакако би могло да утиче на прерасподелу војних снага на граници са земљом Зеленског. А то би значило и могућност да Украјинци више својих војника и артиљерије усмере на ратишта где се директно сучељавају с учесницима руске специјалне војне операције.

Југоисточни рејон Белорусије–Гомељ, који је и путном мрежом повезан с украјинском престоницом Кијевом, већ је спреман за ратни сценарио, саопштио је пре извесног времена министар за ванредне ситуације Александар Кудолејев: „Сви системи су спремни да пређу на рад у ратном режиму.” Посебна пажња посвећена је обезбеђивању снабдевања становништва храном, енергентима и медицинском помоћи.

Како год било, иако су у Минску строго водили рачуна да ни на који начин не буду уплетени у украјинску ратну драму, јасна је жеља западне алијансе да се такво стање промени. Белорусија, за сада, одолева. Уосталом, међународне промене јој иду у прилог.

У међувремену је овде распоређено руско тактичко нуклеарно оружје, а историјска и свака друга блискост руског и белоруског народа гаранција су да ће било какав напад на једну од две државе бити схваћен као напад на њихово заједништво. Као у временима Другог светског рата. Свакодневне консултације Александра Лукашенка и Владимира Путина то најбоље потврђују.