Музика за Косово и Србију

Пре него што је пре неколико дана Министарство културе најавило пилот-пројекат „Србија у Србији”, чији је циљ да програме националних установа културе које се финансирају парама пореских обвезника учине доступним свим грађанима Србије, РТС је размишљајући на исти начин већ крајем октобра организовао турнеју својих ансамбала по унутрашњости.

– Поводом великог јубилеја, пет деценија Телевизије, РТС је издвојио значајна средства како би реализовао гостовање три ансамбла (Хора, Симфонијског и Народног оркестра) Музичке продукције по градовима Србије. То је круна залагања да се од прича о националном интересу и децентрализације културе, те о значају популаризације уметничке музике кроз наступе најквалитетнијих ансамбала, пређе на дела, односно на концерте и то у срединама које не памте сличне догађаје. Симфонијски оркестар, Хор и Народни ансамбл РТС су крајем октобра одржали чак седам концерата у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу, Пријепољу, Зрењанину и Књажевцу, а ја користим прилику да свим музичарима најтоплије захвалим на изванредном музицирању које је свуда наишло на одличан пријем – рекао је маестро Бојан Суђић, уметнички директор Музичке продукције и шеф-диригент Симфонијског оркестра и Хора РТС-а.

Суђић је од четири одржана концерта на Косову наступио на једном, и то са Хором РТС-а у Косовској Митровици у Цркви Св. Димитрија са програмом српске и руске духовне музике. На осталим наступима у Звечану и Лепосавићу хорским ансамблом је дириговао Милан Недељковић, а публика је имала прилике да чује и Народни оркестар РТС.

Дворане у Пријепољу, Зрењанину и Књажевцу, где је гостовао Симфонијски оркестар РТС-а под Суђићевом управом, биле су препуне, а много људи је пратило концерте стојећи са стране.

– Како сам за ове концерте одабрао комуникативан, али и захтеван репертоар, реакција публике је била одлична јер је била „увучена” у ремек-дела музичке литературе која се никако не уклапају у погрешну представу о „досадној” уметничкој музици. Наши наступи су протекли у атмосфери којој би позавидели и важнији спортски догађаји, тако да је права трагедија што се о нашем гостовању у тим срединама, али и у читавој Србији ове, 2008. године, говори као о „пионирским потезима” – каже маестро.

Тако је ова турнеја потврдила да су грађани Србије жељни квалитетних музичких дешавања а остаје отворено питање колико се исплати издвајати огромна буџетска средства само за фестивале различитих профила.

– За разлику од публике неких музичких „хепенинга” који пољане препуне ђубрета после наступа напуштају често са узнемирујуће промењеном структуром крви и чудних погледа, наша публика је концерте напуштала са осећањем да су своју душу оплеменили. Управо зато би културна политика морала да сеозбиљније посвети мисији подршке оног племенитог у становништву, стављајући на маргину досадашње удварање примитивизму.

С обзиром на чињеницу да је на Косову ситуација специфична и да се живот одвија под тензијом, било је занимљиво чути како су се чланови ансамбала и сам диригент осећали на концертима.

– Тешко је препричати осећања и ансамбала и публике, многи су били видно потресени. Доживљај стварности који је данас релативнији него икада, када се вероватно и смишљено под паљбом енормног броја информација тешко прави разлика између дешавања на југу Африке и патње нашег народа на нашој вековној постојбини, бистри се тек доласком и непосредним контактом са народом који једину наду види у неодрицању и спремности Београда да им помогне. Не само материјално, већ и присуством, песмом, културом. Морало би тога бити знатно више, а да је то рађено интензивније у прошлости и наша садашња суморна политичка стварност везана за Косово била би, свакако, далеко боља.

Дешава се да чак и сами уметници понекад нису превише мотивисани да наступају по унутрашњости, увек се радије иде у велике музичке центре. Али, ипак, о квалитетима унутрашњости маестро каже:

– Тамо је на срећу опстао одређени број квалитетних људиинтелектуалаца, господе која чува културу нашег народа у многим случајевима боље од самог Београда, где је културни идентитет замагљен услед нарастајућег некритичког глобализма, са једне, и новодошавшег вулгарног и агресивног примитивизма, са друге стране. Многи који су склони да се подсмешљиво односе према такозваној „унутрашњости”, били би изненађени чињеницом да је публика била барем на нивоу „београдске”, иако су тамо концерти уметничке музике реткост.

Б. Лијескић

---------------------------------------------------

Нерационално улагање у један наступ

Зашто се програм који оркестри припреме са много напора изведе само једном и никад више, и зашто се такав репертоар не би више пута презентовао разноврсној публици? Питање је које се мора поставити на крају. О томе маестро Суђић каже:

– Нерационално улагање у само један наступ оркестра правда се недостатком средстава и интересовања за уметничку музику, што смо веома убедљиво демантовали овом турнејом.