И деца имају камен у бубрегу

Иако се појава камена у бубрегу деценијама доводила у везу углавном са старијом популацијом, истраживања показују да се ова болест у већини земаља све чешће јавља и међу децом. Поузданих података о броју оболелих малишана нема, али су педијатри, уролози и нефролози у Америци приметили да је дошло до великог пораста броја оних који имају камен и песак у бубрегу и то у узрасту пет, шест година.

Неке болнице су се чак одлучиле на отварање специјалних клиника посвећених овој проблематици, а др Калеб Нелсон, помоћник директора Дечје болнице у Бостону, наглашава да су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века збрињавали један овакав случај у два месеца, а да је сада ситуација таква да им једном недељно у болницу стигне по један малишан са каменом у бубрегу. Ситуација у Србији је нешто другачија и мање алармантна, али је неоспорно да и код нас малишани морају да се подвргну интервенцијама због овог обољења.

Др Драгутин Тричковић, дечји уролог и директор Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић”, каже да у нашој земљи није дошло до повећања броја деце са каменом у бубрегу, али напомиње да је веома тешко код деце препознати ово обољење и да им малишане најчешће доводе родитељи онда када не знају како да им помогну због јаких болова и уоче крв у мокраћи. А тада, нажалост, може да буде касно за операцију.

– Већ годинама лечимо готово исти број деце, а јави нам се око 20 нових малих пацијената сваке године. Најпре дођу због уринарне инфекције, а онда се испостави да је и камен у бубрегу проблем. Мислим да се због напредовања медицине и техничких могућности ултразвука проблем брже открива него раније. Онај ко је некад имао камен у бубрегу има велике шансе да камен поново добије – истакао је др Тричковић.

Наш саговорник напомиње да је овде реч о веома опасном обољењу које оставља трајне последице по здравље, јер ремети функцију бубрега и на тај начин угрожава живот детета.

– Нема статистике у томе да ли, рецимо, више оболевају деца у престоници, или у неком другом делу Србије, јер је најчешће реч о урођеној аномалији. Код деце с таквом предиспозицијом долази до успореног тока мокраће и њеног таложења, што доводи по стварања камена. Међутим, када говоримо о одраслим пацијентима, постоје неке анализе које указују на то да се камен у бубрегу чешће јављао код људи Колубарског или Тимочког округа, али то није сасвим доказано – нагласио је др Тричковић, додајући да су приче о томе да је вода кривац за настанак камена већ отишле у историју.

У далекој Кини нагло је дошло до пораста броја деце која имају камен у бубрегу и то јер је недавно обелодањена афера да је једна компанија додавала у млеко, ради побољшавања укуса, меламин, токсичну хемикалију која се користи за производњу пластике и лепка, а која је узроковала појаву болести код оних малишана који су пили то млеко. На срећу, ово опасно млеко је повучено с тржишта, али тек пошто су две бебе умрле, а неколико стотина деце оболело.

– Проблем се може неоперативном методом лечити на тај начин што се инструментом уђе у бубрег да би се камен избацио. Ова интервенција је одлична, јер нема крви. Још није познато зашто камен настаје, па зато мислим да ће онај који то буде открио добити Нобелову награду – рекао је директор Института за мају и дете.

Педијатри у Америци као један од разлога за појаву камена у бубрегу најчешће наводе неодговарајућу исхрану и то углавном код гојазних малишана који су у неограниченим количинама јели преслани чипс, помфрит, сухомеснате производе и супу из конзерви. Истраживања показују да су за 50 до 60 одсто веће шансе да оболе она деца код којих је неко у породици имао камен у бубрегу, а неке анализе указују и на то да утицај имају и високопротеинске дијете. Због тога педијатри у „обећаној земљи” саветују родитељима да приволе малишане да се окану грицкалица и да једу и пију много млечних производа.

Др Небојша Јеремић, уролог Клиничко-болничког центра „Звездара”, објашњава да лекари ове установе помажу дечјим клиникама у решавању ове проблематике, као и да често сарађују са стручњацима Универзитетске дечје клинике да би помогли малишанима да се изборе с каменом у бубрегу. Др Јеремић сматра да је за настанак камена код нешто старије деце и одраслих кривац начин исхране која обилује слаткишима, смањен унос течности, генетика, али и клима, јер су лети малишани склонији дехидратацији, што може да утиче на појаву обољења.

– Једини у земљи радимо разбијање камена са електромагнетним ударним таласима. То подразумева да је дете у анестезији, ништа не осећа, а, с друге стране, не излаже се рендгенском зрачењу. Годишње је отприлике око стотини малишана у Србији неопходна помоћ због проблема с каменом у бубрегу – каже др Јеремић.

Камен може бити различите величине, од зрна песка до оног који може да стане у шаку, а болови код пацијената се јаве изненада, најчешће после обилног ручка или вечере. Дешава се да болови настану онда када се камен покрене услед дужег труцкања возом, аутомобилом, или мотоциклом, јер он тада може да се окрене и заглави у мокраћном каналу, зачепи га и мокраћа не може да отиче у бешику. Тада долази до нагомилавања мокраће у бубрежној карлици и чашицама са притиском на бубрежно ткиво, што изазива ужасне болове и ремети у исто време рад бубрега. Иако болови пролазе за неколико дана, лекари саветују одласке на редовне контроле, јер, иако изгледа да је проблем на први поглед безазлен, може да доведе до трајног поремећаја рада овог важног органа.