I deca imaju kamen u bubregu

Iako se pojava kamena u bubregu decenijama dovodila u vezu uglavnom sa starijom populacijom, istraživanja pokazuju da se ova bolest u većini zemalja sve češće javlja i među decom. Pouzdanih podataka o broju obolelih mališana nema, ali su pedijatri, urolozi i nefrolozi u Americi primetili da je došlo do velikog porasta broja onih koji imaju kamen i pesak u bubregu i to u uzrastu pet, šest godina.

Neke bolnice su se čak odlučile na otvaranje specijalnih klinika posvećenih ovoj problematici, a dr Kaleb Nelson, pomoćnik direktora Dečje bolnice u Bostonu, naglašava da su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka zbrinjavali jedan ovakav slučaj u dva meseca, a da je sada situacija takva da im jednom nedeljno u bolnicu stigne po jedan mališan sa kamenom u bubregu. Situacija u Srbiji je nešto drugačija i manje alarmantna, ali je neosporno da i kod nas mališani moraju da se podvrgnu intervencijama zbog ovog oboljenja.

Dr Dragutin Tričković, dečji urolog i direktor Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić”, kaže da u našoj zemlji nije došlo do povećanja broja dece sa kamenom u bubregu, ali napominje da je veoma teško kod dece prepoznati ovo oboljenje i da im mališane najčešće dovode roditelji onda kada ne znaju kako da im pomognu zbog jakih bolova i uoče krv u mokraći. A tada, nažalost, može da bude kasno za operaciju.

– Već godinama lečimo gotovo isti broj dece, a javi nam se oko 20 novih malih pacijenata svake godine. Najpre dođu zbog urinarne infekcije, a onda se ispostavi da je i kamen u bubregu problem. Mislim da se zbog napredovanja medicine i tehničkih mogućnosti ultrazvuka problem brže otkriva nego ranije. Onaj ko je nekad imao kamen u bubregu ima velike šanse da kamen ponovo dobije – istakao je dr Tričković.

Naš sagovornik napominje da je ovde reč o veoma opasnom oboljenju koje ostavlja trajne posledice po zdravlje, jer remeti funkciju bubrega i na taj način ugrožava život deteta.

– Nema statistike u tome da li, recimo, više obolevaju deca u prestonici, ili u nekom drugom delu Srbije, jer je najčešće reč o urođenoj anomaliji. Kod dece s takvom predispozicijom dolazi do usporenog toka mokraće i njenog taloženja, što dovodi po stvaranja kamena. Međutim, kada govorimo o odraslim pacijentima, postoje neke analize koje ukazuju na to da se kamen u bubregu češće javljao kod ljudi Kolubarskog ili Timočkog okruga, ali to nije sasvim dokazano – naglasio je dr Tričković, dodajući da su priče o tome da je voda krivac za nastanak kamena već otišle u istoriju.

U dalekoj Kini naglo je došlo do porasta broja dece koja imaju kamen u bubregu i to jer je nedavno obelodanjena afera da je jedna kompanija dodavala u mleko, radi poboljšavanja ukusa, melamin, toksičnu hemikaliju koja se koristi za proizvodnju plastike i lepka, a koja je uzrokovala pojavu bolesti kod onih mališana koji su pili to mleko. Na sreću, ovo opasno mleko je povučeno s tržišta, ali tek pošto su dve bebe umrle, a nekoliko stotina dece obolelo.

– Problem se može neoperativnom metodom lečiti na taj način što se instrumentom uđe u bubreg da bi se kamen izbacio. Ova intervencija je odlična, jer nema krvi. Još nije poznato zašto kamen nastaje, pa zato mislim da će onaj koji to bude otkrio dobiti Nobelovu nagradu – rekao je direktor Instituta za maju i dete.

Pedijatri u Americi kao jedan od razloga za pojavu kamena u bubregu najčešće navode neodgovarajuću ishranu i to uglavnom kod gojaznih mališana koji su u neograničenim količinama jeli preslani čips, pomfrit, suhomesnate proizvode i supu iz konzervi. Istraživanja pokazuju da su za 50 do 60 odsto veće šanse da obole ona deca kod kojih je neko u porodici imao kamen u bubregu, a neke analize ukazuju i na to da uticaj imaju i visokoproteinske dijete. Zbog toga pedijatri u „obećanoj zemlji” savetuju roditeljima da privole mališane da se okanu grickalica i da jedu i piju mnogo mlečnih proizvoda.

Dr Nebojša Jeremić, urolog Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, objašnjava da lekari ove ustanove pomažu dečjim klinikama u rešavanju ove problematike, kao i da često sarađuju sa stručnjacima Univerzitetske dečje klinike da bi pomogli mališanima da se izbore s kamenom u bubregu. Dr Jeremić smatra da je za nastanak kamena kod nešto starije dece i odraslih krivac način ishrane koja obiluje slatkišima, smanjen unos tečnosti, genetika, ali i klima, jer su leti mališani skloniji dehidrataciji, što može da utiče na pojavu oboljenja.

– Jedini u zemlji radimo razbijanje kamena sa elektromagnetnim udarnim talasima. To podrazumeva da je dete u anesteziji, ništa ne oseća, a, s druge strane, ne izlaže se rendgenskom zračenju. Godišnje je otprilike oko stotini mališana u Srbiji neophodna pomoć zbog problema s kamenom u bubregu – kaže dr Jeremić.

Kamen može biti različite veličine, od zrna peska do onog koji može da stane u šaku, a bolovi kod pacijenata se jave iznenada, najčešće posle obilnog ručka ili večere. Dešava se da bolovi nastanu onda kada se kamen pokrene usled dužeg truckanja vozom, automobilom, ili motociklom, jer on tada može da se okrene i zaglavi u mokraćnom kanalu, začepi ga i mokraća ne može da otiče u bešiku. Tada dolazi do nagomilavanja mokraće u bubrežnoj karlici i čašicama sa pritiskom na bubrežno tkivo, što izaziva užasne bolove i remeti u isto vreme rad bubrega. Iako bolovi prolaze za nekoliko dana, lekari savetuju odlaske na redovne kontrole, jer, iako izgleda da je problem na prvi pogled bezazlen, može da dovede do trajnog poremećaja rada ovog važnog organa.