Неке „крупне рибе” отерале рибаре

Све је мање простора за рибаре, чак ни удица нема где да се забаци Бар – Бар је приморски град, град докера, морнара, али и рибара. Ови последњи се деле на они који лове рибу да би преживели, спортске риболовце који је хватају из забаве и пецароше који су „нешто између”.

А барски пецароши уживају да лове скакавицу, лукаву рибу, која ретко загризе мамац. Потребно је, кажу, много искуства и вештине да би се она ухватила.

– Дешава се да седимо један поред другог, њему је пуна чуварка а мени риба ни да такне удицу. Али нема зависти, већ годинама пецамо заједно, толико пута смо поделили улов. Све је ствар осећаја и искуства, прича један од барских пецароша.

Он објашњава да је ципол или скакавица превртљива риба која сиса мамац и то најчешће на дну. Само јој име каже – скаче и лако бежи из мрежа, понекад и из чуварке.

– Ловимо је на хлеб али и на посебну врсту црвених црва из муља. Орада и леврек су грабљивице. Мамац за њих су козице – посебна врста рачића. Зубатица или хама позната је по томе што напада осталу рибу, а посебно воли иглицу‚ вели наш саговорник.

Почетку пецања претходи прави ритуал. Риболовци поређају столице тик уз море и дуго се спремају за први замах. Потребно је да припреме штапове, затегну удице, наместе олово, пловак, чуварку и, наравно, да се распитају како је риба синоћ „радила” – да не губе узалуд време... Они нешто имућнији пецају са својих бродића и барки, а када дође време, отисну се и наставе лов на отвореном мору. Други остају усидрени на гатовима, надајући се великом улову и скорој куповини барке.

Рибари су, пре петнаестак година, пецали у близини марине али је тај простор касније ограђен за војне бродове. Морали су да траже ново место за забаву и дружење. Прво се пецало на трећем гату у марини, па на четвртом, а онда су у барску марину упловиле „крупне рибе” – јахте, којима је требало обезбедити зимовник. Закупљени су гатови, постављене капије и протерани пецароши.

– Риболов је страст. Ко једном забаци удицу, забациће је, сигурно, опет. Често сам имао много посла и обавеза, али сам увек налазио времена за пецање. Некада је било и више рибе и више места за пецање. Сада свратим да ме жеља мине, нема се где удица бацити, готово су сви гатови затворени. Не може се пецати ни преко пута првог гата, јер како да ловимо рибу на метар дубине, каже спортски риболовац Хасан Бехаровић.

Риболовцима су на располагању остали само осми и први гат. Од недавно су на осмом гату коче. Ни на првом гату ситуација није боља јер свакодневно стижу нова пловила. Пецароши бацају удицу између два веза, али закачена риба често бежи испод чамца, замрси најлон и покида удицу. Зато су принуђени да се опет селе и ових дана се могу видети са обе стране стотинак метара дугог насипа ка светионику на улазу у барску луку.

Барски пецароши су џентлмени, ситну рибу враћају у море, већу носе кући. Највише их нервирају они који динамитом уништавају рибу и рибљу млађ и пустоше море. И подводни риболовци су агресивни, као и „кочари” који бацају мреже близу обале, иако знају да би морали да се удаље макар неколико миља од копна. Коче мреже вуку по дну, купећи тако све што им се нађе на путу, уништавајући дно и природна станишта, морску флору и фауну.