Позив на дијалог о науци

Представљање монографије „Наука и иновације у Србији” било је разлог неуобичајено велике гужве јуче у Српској академији наука и уметности (САНУ). Свечана сала академије била је дупке пуна. У импресивном броју окупили су се академици, декани, директори института, професори универзитета, истраживачи... Међу представницима академске заједнице који су дошли да чују више о делу групе аутора из Института за физику, које је посвећено историјату, савременој свакодневици и жељеној сутрашњици нашег научноистраживачког екосистема, у првом реду публике и подршке овом истраживачком и издавачком подухвату били су Зоран Кнежевић, председник САНУ, Зоран Поповић, потпредседник САНУ, Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду...

Систематична анализа предочена на страницама књиге „Наука и иновације у Србији”, како је на представљању објашњено, „треба да служи као рефлектор који ће усмерити пажњу, осветлити теме које су од највеће важности за прошлост, садашњост и поготово будућност свих нас, а то су наука и знање и све што из тога проистиче”. Ова монографија није намењена само представницима академске заједнице већ далеко широј читалачкој публици. Представља позив на конструктиван дијалог о науци и иновацијама, и то не само онима који се баве научноистраживачким радом, него и доносиоцима одлука и општој јавности. Монографију су представили аутори: др Саша Лазовић, др Владимир М. Петровић, Душан Николић, Љубица Илић Војновић, др Александар Богојевић и др Александар Белић, као и др Франци Демшар из Словеније. Књигу је издала „Академска мисао” у оквиру едиције „Научна политика”.

– До сада нисам имао прилике да видим овако пуну салу. На нашој изборној скупштини обично буде око 90, а данас овде видим преко 150 људи, тако да је то и историјски моменат за ову кућу, а има и разлога. Наиме књига под насловом „Наука и иновације у Србији” издавачки је подухват куће „Академска мисао” која већ 25 година постоји на нашем Универзитету у Београду и до сада је издала преко 1.000 књига. Ова књига је прва у новоустановљеној едицији која се зове „Научна политика”. Изузетност ове књиге је самим тим истакнута, а она садржи пуно тога што треба да знају и они који се баве и они које се не баве науком. Ради се о приказу научног историјата наше средине, дато је и како је она уређена у законским оквирима и на крају које резултате производи наша научна заједница – указао је академик Зоран Поповић истичући да је ново дело истраживача Института за физику употпунило постојећу ризницу извештаја о стању и перспективама науке у Србији.

Како је оценио Мирослав Трајановић, државни секретар у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, ова књига била нам је потребна, а како је рекао, поготово њему ће бити јер је задужен за стварање иновационог екосистема у Србији.

– Тема ове књиге је од суштинског значаја за будућност наше земље. Наука и иновације су темељ на коме се гради свако модерно друштво. Србија као земља богате научне традиције али и интелектуалног потенцијала не сме заостајати у трци за будућности – указао је Владан Ђокић.

Универзитет у Београду као водећа образовна и истраживачка институција у земљи, напоменуо је ректор, има најважнију улогу у српској науци и иновацијама, а инвестирање у образовање, подршку иновацијама, јачање веза између академске заједнице, индустрије и државе су кључни кораци који се морају предузети да бисмо остварили потенцијале.

– Истичем инвестирање, односно финансирање као најважније питање и изазов који морамо да решимо да бисмо уопште одржали наш научни и истраживачки екосистем. Без улагања, без стабилног прилива новца државе за науку и истраживања нема просперитета овог друштва. Где је место УБ у српској науци и иновацијама? Оно је, нећемо бити лажно скромни – централно. Ми смо темељ који држи нашу националну научну баштину али и мост ка будућности. С поносом истичем да су међу ауторима књиге „Наука и иновације у Србији” петоро алумнисти УБ. Уважене колеге показују високу свест о својој одговорности и дају нам увид у прилике које имамо пред собом. Било би добро да наш рад буде адекватан одговор на изазове савременог доба, само тако можемо осигурати да Србија буде не тек један део глобалног научног заједништва већ и лидер у иновацијама које ће обликовати свет сутрашњице – нагласио је Ђокић.

Заједнички именитељ свим ауторима дела „Наука и иновације у Србији” јесте искрени интерес за науку, иновације и образовање у нашој земљи, како је рекла Љубица Илић Војновић, једина дама међу творцима монографије.

Знање је једини пут ка друштву просперитета

Један од аутора књиге „Наука и иновације у Србији” чији је поднаслов „Знање је једини пут ка друштву просперитета!” – реченица којом се књига и завршава, Владимир Петровић појаснио је да је редослед тема које су обрадили у овој монографији урађен тако да одговори на три основна питања: где смо били, где се сада налазимо и где желимо да будемо у будућности. Нарочито је истакао да се као човечанство налазимо у специфичном историјском моменту обележеном убрзаним технолошким развојем који има изузетан утицај на апсолутно све сегменте друштва.

– Сусретали смо се и раније са технолошким револуцијама и из тога је најважније извући поуке, а главна поука је, у ствари, врло једноставна. А то је да друштва која су заснована на знању имају далеко већи ниво адаптибилности на промене, таква друштва и када немају ресурсе имају способност да створе додатну вредност, док друштва која немају знање а имају ресурсе не знају да управљају тим ресурсима – поентирао је Петровић.