Poziv na dijalog o nauci

Predstavljanje monografije „Nauka i inovacije u Srbiji” bilo je razlog neuobičajeno velike gužve juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). Svečana sala akademije bila je dupke puna. U impresivnom broju okupili su se akademici, dekani, direktori instituta, profesori univerziteta, istraživači... Među predstavnicima akademske zajednice koji su došli da čuju više o delu grupe autora iz Instituta za fiziku, koje je posvećeno istorijatu, savremenoj svakodnevici i željenoj sutrašnjici našeg naučnoistraživačkog ekosistema, u prvom redu publike i podrške ovom istraživačkom i izdavačkom poduhvatu bili su Zoran Knežević, predsednik SANU, Zoran Popović, potpredsednik SANU, Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu...

Sistematična analiza predočena na stranicama knjige „Nauka i inovacije u Srbiji”, kako je na predstavljanju objašnjeno, „treba da služi kao reflektor koji će usmeriti pažnju, osvetliti teme koje su od najveće važnosti za prošlost, sadašnjost i pogotovo budućnost svih nas, a to su nauka i znanje i sve što iz toga proističe”. Ova monografija nije namenjena samo predstavnicima akademske zajednice već daleko široj čitalačkoj publici. Predstavlja poziv na konstruktivan dijalog o nauci i inovacijama, i to ne samo onima koji se bave naučnoistraživačkim radom, nego i donosiocima odluka i opštoj javnosti. Monografiju su predstavili autori: dr Saša Lazović, dr Vladimir M. Petrović, Dušan Nikolić, Ljubica Ilić Vojnović, dr Aleksandar Bogojević i dr Aleksandar Belić, kao i dr Franci Demšar iz Slovenije. Knjigu je izdala „Akademska misao” u okviru edicije „Naučna politika”.

– Do sada nisam imao prilike da vidim ovako punu salu. Na našoj izbornoj skupštini obično bude oko 90, a danas ovde vidim preko 150 ljudi, tako da je to i istorijski momenat za ovu kuću, a ima i razloga. Naime knjiga pod naslovom „Nauka i inovacije u Srbiji” izdavački je poduhvat kuće „Akademska misao” koja već 25 godina postoji na našem Univerzitetu u Beogradu i do sada je izdala preko 1.000 knjiga. Ova knjiga je prva u novoustanovljenoj ediciji koja se zove „Naučna politika”. Izuzetnost ove knjige je samim tim istaknuta, a ona sadrži puno toga što treba da znaju i oni koji se bave i oni koje se ne bave naukom. Radi se o prikazu naučnog istorijata naše sredine, dato je i kako je ona uređena u zakonskim okvirima i na kraju koje rezultate proizvodi naša naučna zajednica – ukazao je akademik Zoran Popović ističući da je novo delo istraživača Instituta za fiziku upotpunilo postojeću riznicu izveštaja o stanju i perspektivama nauke u Srbiji.

Kako je ocenio Miroslav Trajanović, državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, ova knjiga bila nam je potrebna, a kako je rekao, pogotovo njemu će biti jer je zadužen za stvaranje inovacionog ekosistema u Srbiji.

– Tema ove knjige je od suštinskog značaja za budućnost naše zemlje. Nauka i inovacije su temelj na kome se gradi svako moderno društvo. Srbija kao zemlja bogate naučne tradicije ali i intelektualnog potencijala ne sme zaostajati u trci za budućnosti – ukazao je Vladan Đokić.

Univerzitet u Beogradu kao vodeća obrazovna i istraživačka institucija u zemlji, napomenuo je rektor, ima najvažniju ulogu u srpskoj nauci i inovacijama, a investiranje u obrazovanje, podršku inovacijama, jačanje veza između akademske zajednice, industrije i države su ključni koraci koji se moraju preduzeti da bismo ostvarili potencijale.

– Ističem investiranje, odnosno finansiranje kao najvažnije pitanje i izazov koji moramo da rešimo da bismo uopšte održali naš naučni i istraživački ekosistem. Bez ulaganja, bez stabilnog priliva novca države za nauku i istraživanja nema prosperiteta ovog društva. Gde je mesto UB u srpskoj nauci i inovacijama? Ono je, nećemo biti lažno skromni – centralno. Mi smo temelj koji drži našu nacionalnu naučnu baštinu ali i most ka budućnosti. S ponosom ističem da su među autorima knjige „Nauka i inovacije u Srbiji” petoro alumnisti UB. Uvažene kolege pokazuju visoku svest o svojoj odgovornosti i daju nam uvid u prilike koje imamo pred sobom. Bilo bi dobro da naš rad bude adekvatan odgovor na izazove savremenog doba, samo tako možemo osigurati da Srbija bude ne tek jedan deo globalnog naučnog zajedništva već i lider u inovacijama koje će oblikovati svet sutrašnjice – naglasio je Đokić.

Zajednički imenitelj svim autorima dela „Nauka i inovacije u Srbiji” jeste iskreni interes za nauku, inovacije i obrazovanje u našoj zemlji, kako je rekla Ljubica Ilić Vojnović, jedina dama među tvorcima monografije.

Znanje je jedini put ka društvu prosperiteta

Jedan od autora knjige „Nauka i inovacije u Srbiji” čiji je podnaslov „Znanje je jedini put ka društvu prosperiteta!” – rečenica kojom se knjiga i završava, Vladimir Petrović pojasnio je da je redosled tema koje su obradili u ovoj monografiji urađen tako da odgovori na tri osnovna pitanja: gde smo bili, gde se sada nalazimo i gde želimo da budemo u budućnosti. Naročito je istakao da se kao čovečanstvo nalazimo u specifičnom istorijskom momentu obeleženom ubrzanim tehnološkim razvojem koji ima izuzetan uticaj na apsolutno sve segmente društva.

– Susretali smo se i ranije sa tehnološkim revolucijama i iz toga je najvažnije izvući pouke, a glavna pouka je, u stvari, vrlo jednostavna. A to je da društva koja su zasnovana na znanju imaju daleko veći nivo adaptibilnosti na promene, takva društva i kada nemaju resurse imaju sposobnost da stvore dodatnu vrednost, dok društva koja nemaju znanje a imaju resurse ne znaju da upravljaju tim resursima – poentirao je Petrović.