Радост и лепота игре на сликарском платну

Дворише куће Краља Петра на Сењаку у протеклих осам дана личи на уметнички атеље. Велико бело платно заузело је главно место у овој оази у којој има прегрш четкица и кутија са сликарским бојама. Пањеви су послужили као постоље, столице или сточићи за уметнички алат.

Посетиоци не крију да су радознали и заинтересовани за рад уметнице Иве Прлинчевић, која од трећег јула овде слика, али и разговара са гостима различитих генерација. А они су у прилици да прате процес настанка дела богатог колорита.

–Због услова у којима стварам под отвореним небом, прилагођавам се приликама, па сам због тога изабрала технику акрил, јер се боје лакше и брже суше. На тај начин радим ефикасније, а остаје ми времена и за разговор са публиком – каже сликарка, која обележава три деценије свог уметничког рада. Она је под кровом Куће краља Петра приредила изложбу дела великог формата. Поставка носи назив „Игра” и има „три четкице” или три циклуса „Долче вита”, „Љубав” и „Радост игре”.

Чајанка са Ивом

Програм је садржајан и посебно занимљив због сликања уживо. Стваралачка енергија осетила се и током поетског дијалога „На прагу светова” који је оплемењен звуком. На репертоару је био и перформанс „Рођендан мира, љубави и истине”, а одржана је и  чајанка са Ивом уз њено вођење кроз изложбу.

Поводом обележавања 180. рођендана краља Петра, сутра, 11.јула  од 17 сати биће представљена лепота једног „музичког тренутка”.

Иначе, Ивини пријатељи с њом су удружили снаге и дали јој подршку свирајући џез нумере.

–Име Иве Прлинчевић данас је већ познато на домаћој стваралачкој сцени. То се, међутим, није догодило захваљујући некаквим досеткама, јер је Ива одмах препозната по квалитету и осбеностима свог сликарства. Она радовима истовремено код посматрача евоцира сећање на сасвим одређена, класична дела модерне епохе. У том погледу, ауторка је стилски најближа читав век старијим експресионистима и фовистима, за чијим изразом данашње време има потребу, а којима је удахнула нов живот на особен начин – истакао је проф. др Оливер Томић, историчар уметности. Он у својој оцени напомиње да су боја и линија главна средства којима се Ива Прлинчевић маестрално служи.

– Она је, несумњиво, изузетан колориста и на својим делима постиже велику изражајност. Понекад се чини да су њене слике права експлозија боја, а ипак се ни у једном тренутку не осећа агресија, каква иначе често прати овакав колористички темперамент. С друге стране, њене разигране линије, не разарају облике него их истанчано граде до оног минималног ступња који је довољан да код посматрача изазове пријатне асоцијације. Ако би се вратили на поређења са класицима модерне, Ивино стваралаштво најсродније је делима француског фовисте Раула Дифија и немачког експресионисте Емила Нолдеа. Са њима Ива дели склоност да своје слике уобличи у својеврсно отеловљење радости – запажа проф. др Оливер Томић, и додаје да је величина изложбеног простора омогућила Иви да се београдској публици представи приказујући чак три циклуса, на којима је неуморно радила током последњих година.

–У првом циклусу „Долче вита” она демонстрира своју већ потврђену моћ да „ухвати” тренутак радње на тако вешт начин да фрејм из филма не представи као исечак и дисконтинуитет, већ да језгровито сажме суштину догађаја и наговести његов развој. Други циклус „Љубав” посвећен је еротици коју Ива приказује веома експлицитно, али истовремено ликовним средствима успева да избегне вулгарне асоцијације, намерно евоцирајући древне традиционалне узоре - стару Индију и античку Грчку, у којима је та физичка и физиолошка интеракција била уздигнута на ниво уметности. Трећи, нови циклус „Игра” на неки начин је везивно ткиво свега што је она до сада радила, јер, иако веома буквално представља оно што наслов и каже – игру и плес, та активност бива преображена у својеврсни архетип. У суштинском смислу, Ива Прлинчевић својим плесачицама и плесачима у колима илуструје хиндуистички метафизички принцип „лиле” схватања по коме је читав свет настао као резултат игре богова – објашњава проф. др Оливер Томић, историчар уметности.

Ауторка посетиоцима на овој изложби открива тајну свог стварања, чиме и све остало што је изложено добија логично објашњење и разрешење.

– Ива припада оним сликарима који стварају, брзо, страсно, неуморно и константно, јер Иву, могло би се рећи обузима „страст игре”. Дајте јој четкицу и боје и она ће, у недостатку платна или хартије, одмах сликати по зидовима, по намештају, по предметима и по људском телу – уверава проф. др Томић, који подсећа да се паралелно са сликарским перформансом на отварању, одвијао још један, који као да је оваплоћење игре представљене на платнима и цртежима. Тај мултидисциплинарни чин, који укључује плес и музику, истовремено је и на граници хепенинга, јер посетиоцима даје прилику да узму учешћа у посебној креацији уживо, налик на ефемерни спектакл у режији Иве Прлинчевић, зато они који желе да виде како уметници померају границе свог стваралаштва и пуни елана траже нова решења, изложбу могу погледати и наредних дана у Кући краља Петра, где се приказује и кратки филм „Лепота игре” који је снимљен током перформанса у шуми.