Лазаревачке куће украшене мозаицима

Лазаревачко удружење ликовних уметника – „Лулу”, чији је оснивач и председник Мирко Ковачевић, организовало је Колонију мозаика. На традиционалној вишедневној смотри окупили су се аутори који се баве овом ликовном техником – дипломирани мастер сликари Ненад Аврамовић, Анђела Николин, Павле Ћурчић, као и дипломирани сликар-конзерватор Биљана Шипетић и дипломирани мастер вајар Јелена Мирковић.

Под слоганом „Направимо мозаике. Лазаревац град мозаика”, они су у дворишту удружења стварали јединствена дела, свако према свом сензибилитету и инспирацији. То је била прилика и да основне лекције ове древне технике науче различите генерације, а посебно су била заинтересована деца. Они су у радионици могли да чују када је настао и како се развијао мозаик, а затим и да практично провере знање.

И Лазаревчани, као и гости који у току лета користе туристичке потенцијале овог краја познатог по природним лепотама и историјским знаменитостима, свраћали су у галерију под отвореним небом и занимали се како се креирају дела од различитих врста камена, који су мозаичари на лицу места ломили чекићем и клештима, а затим га преносили на исцртану подлогу и формирали одређени облик.

– Мозаици урађени протеклих дана добили су место на фасади старог биоскопа, затим у пролазу од пешачке зоне ка Културном центру – каже Ковачевић и подсећа да је идеја за колонију и радионицу покренута 2012. године у жељи да мозаичари удруже снаге и развију стваралачке потенцијале размењујући искуства. На манифестацију се увек одазову и мозаичари из иностранства па су тако овде гостовали уметници из Париза, Сан Франциска и других светских градова. Резултати који су били видљиви већ на првом дружењу допринели су да се оствари жеља домаћина колоније и у пешачку зону уместо планираних бетонских плоча постави гранит из локалних рудника, којим је урађена и Кнез Михаилова улица.

– Наша идеја спроведена је у дело. Мозаици имају гранитне рамове од кога су сређени плочници па се овим уметничким решењем добија складна просторна целина пријемчива за око, а таква је и цела околина, имајући на уму да је урбанистички пројекат Лазаревца као „зелени појас” урадио архитекта Михаило Митровић (1922–2018) – објашњава Ковачевић.

Сада, после готово деценију и по, може се с правом рећи да су мозаици симбол Лазаревца јер они у овој престоничкој општини украшавају око стотину дворишта, а њима су исписани називи и бројеви улица. Подсећамо, мозаици  урађени у протеклим летњим сезонама удомили су се на фасадама Туристичке организације „Лазаревац”, ЈП „Топлификација” и на улазу у ФК „Колубара”, као и на плочницима у пешачкој зони у срцу града. Занимљиво је да су мотиви на радовима махом птице јер су оне и најдраже комшије Лазаревчанима на чије прозоре и у баште несметано слећу.

Пажњу посматрача плене ласта, врабац, голуб, фазан... Они за многе имају и одређену симболику, коју свако на свој начин може да тумачи читајући ове уметничке рукописе, а они ће, судећи према интересовању посетилаца и аутора који увек доносе нова идејна решења, наставити да оплемењују ово место надомак престонице, у коме се током врелих летњих дана може наћи предах и садржаји за породице са децом, младе и старе.