Рађање нове власти у САД

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 7. новембра – Дају му најповерљивије информације, с парламентарном већином скицира нове законе, пробира министре, са економском елитом тражи нова решења за излазак из финансијске кризе, телефоном разговара с низом страних лидера. Све то данас ради, а наставиће и следећих дана, новоизабрани амерички председник Барак Обама.

Није ли на делу „паралелна власт”, нешто као „влада у сенци” која једва чека да „изађе на сунце”, питају се поједини посматрачи. Обама одбацује такве примисли које су, добрим делом, последица масовне жеље да се што пре садашњем шефу државе Џорџу Бушу „виде леђа”.„Никад у модерним временима није било тако великих притисака, као сада, на новог председника да (практично) почне да влада и пре него што званично ступи на дужност”, констатује данас „Њујорк тајмс”. Примопредаја највише дужности предвиђена је, по прописима, за 20. јануар следеће године, али се многима чини да је то „предугачак рок”, с обзиром на ванредно повећане националне изазове као што су три рата (Ирак, Авганистан и „глобални антитерористички”), тумбања на Волстриту, привредну рецесију која је само прошлог месеца оставила без посла око 240.000 људи и стопу незапослености подигла на 6,5 одсто, вишу него икад у последњих 14 година. Драма која сада прати рађање нове власти изискује донекле неуобичајене акције, рекло би се…

У складу с приоритетима проглашеним у изборној кампањи, Обама се понајвише посветио сређивању економских прилика. Данас је о томе разговарао и с групом пробраних „гуруа” – међу којима су поменути и чувени инвеститор Ворен Бафет и Ерик Смит, шеф Гугла – и с лидерима Аустралије, Британије, Канаде, Француске, Немачке, Израела, Јапана, Мексика и Јужне Кореје.

У међувремену се договара са својим демократама, који држе законодавну власт, да парламент усвоји ванредни пакет мера, вредан 100 милијарди долара, којим би се ублажиле и кризе и изван Волстрита. Главни посредник у контактима Обаме с конгресменима био је управо именовани шеф његовог будућег кабинета Рам Емануел, који је и један од оснивача српског кокуса у Представничком дому.

Прижељкивана сума би била упућена за повећање накнада незапосленима, прехрану сиромашних, помоћ посрнулим савезним државама, и за јавне радове на поправљању прилично запуштене инфраструктуре. Није извесно да ће бити одобрена јер Буш, кажу, најављује вето.

Будући и садашњи лидер срешће се у понедељак – у Белој кући. Биће то, наводе хроничари, један од најбрже сазваних састанака, што такође говори о „ургентним временима”.

Лагоднији ће, том приликом, вероватно бити сусрет садашње и будуће „прве даме” Лоре Буш и Мишел Обаме. Бела кућа је, сматра се, боље била одржавана изнутра него што је из ње вођена нација, чијих готово 90 одсто анкетираних сматра да им се под садашњим руководством „земља креће у погрешном правцу”.

Састанак Буша и Обаме могао би да буде и напет, што нема везе са оригиналношћу да ће се очи у очи наћи један од најнепопуларнијих председника у историји и први црнац изабран за шефа овдашње државе. Обами је, наиме, главо изборно гесло било – „неопходне су промене које ће нас одвојити од катастрофалне Бушове владавине”.

У прилог таквој оцени Обама ће можда добити нове потврде, јер је почео да добија најповерљивије извештаје, какви следују још само шефу државе. А у обавештајне тајне су га, већ на старту, упутили шеф ЦИА и директор свих шпијунских служби, Мајк О’Конел и Мајкл Хејден.

Док их је слушао, он их је и „меркао”. Да ли ће их задржати, или ће их променити? Није се изјаснио.

Вашингтон се, по обичају, посветио „читању мисли” будућег лидера. Кружи „мали милион” прича о постављењима. По некима, које је синоћ емитовао Си-Ен-Ен, фаворити за место шефа дипломатије су му масачусетски сенатор Џон Кери и гувернер Аризоне Бил Ричардсон, мада се помиње још неколико имена.

Усталила се и верзија да ће Обама на неко од челних министарстава поставити републиканца или неког блиског њима. Роберт Гејтс би тако могао да остане на челу Пентагона. Разлог за то би, поред професионалности, могла да буде околност да први пут после четири деценије долази до примопредаје председничке дужности – у ратним временима.

-----------------------------------------------------------

Шта је Африка – за Сару?

Вашингтон, 7. новембра – Разочарани због убедљивог изборног пораза, републиканци сада за главног кривца проглашавају потпредседничку кандидаткињу гувернерку Аљаске Сару Пејлин. Медијима су пренели да је она била неспремна за високу дужност толико да је чак „рекла да је Африка држава”.

Представници кандидаткиње, којој је замерено и на високим трошковима из партијског буџета за куповину гардеробе, тврде да она зна да је Африка континент. Па да јој се само – „омакло”.

-----------------------------------------------------------
Малија, Саша…

Вашингтон, 7. новембра – Са Бараком и Мишел Обама, у Белу кућу треба да се 20.јануара уселе и њихове кћерке Малија (10) и Саша (7). Две девојчице ће бити најмлађи становници председничке резиденције у последњих 48 година, рачуна телевизија Си-Би-Ес.

Млађа од њих била је трогодишња Каролина, кћерка председника Џона Кенедија и његове супруге Жаклине. Каролина је сада подржала кандидатуру Обаме за председника и претпоставља се да ће бити један од чланова његове администрације.