Rađanje nove vlasti u SAD

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. novembra – Daju mu najpoverljivije informacije, s parlamentarnom većinom skicira nove zakone, probira ministre, sa ekonomskom elitom traži nova rešenja za izlazak iz finansijske krize, telefonom razgovara s nizom stranih lidera. Sve to danas radi, a nastaviće i sledećih dana, novoizabrani američki predsednik Barak Obama.

Nije li na delu „paralelna vlast”, nešto kao „vlada u senci” koja jedva čeka da „izađe na sunce”, pitaju se pojedini posmatrači. Obama odbacuje takve primisli koje su, dobrim delom, posledica masovne želje da se što pre sadašnjem šefu države Džordžu Bušu „vide leđa”.„Nikad u modernim vremenima nije bilo tako velikih pritisaka, kao sada, na novog predsednika da (praktično) počne da vlada i pre nego što zvanično stupi na dužnost”, konstatuje danas „Njujork tajms”. Primopredaja najviše dužnosti predviđena je, po propisima, za 20. januar sledeće godine, ali se mnogima čini da je to „predugačak rok”, s obzirom na vanredno povećane nacionalne izazove kao što su tri rata (Irak, Avganistan i „globalni antiteroristički”), tumbanja na Volstritu, privrednu recesiju koja je samo prošlog meseca ostavila bez posla oko 240.000 ljudi i stopu nezaposlenosti podigla na 6,5 odsto, višu nego ikad u poslednjih 14 godina. Drama koja sada prati rađanje nove vlasti iziskuje donekle neuobičajene akcije, reklo bi se…

U skladu s prioritetima proglašenim u izbornoj kampanji, Obama se ponajviše posvetio sređivanju ekonomskih prilika. Danas je o tome razgovarao i s grupom probranih „gurua” – među kojima su pomenuti i čuveni investitor Voren Bafet i Erik Smit, šef Gugla – i s liderima Australije, Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Izraela, Japana, Meksika i Južne Koreje.

U međuvremenu se dogovara sa svojim demokratama, koji drže zakonodavnu vlast, da parlament usvoji vanredni paket mera, vredan 100 milijardi dolara, kojim bi se ublažile i krize i izvan Volstrita. Glavni posrednik u kontaktima Obame s kongresmenima bio je upravo imenovani šef njegovog budućeg kabineta Ram Emanuel, koji je i jedan od osnivača srpskog kokusa u Predstavničkom domu.

Priželjkivana suma bi bila upućena za povećanje naknada nezaposlenima, prehranu siromašnih, pomoć posrnulim saveznim državama, i za javne radove na popravljanju prilično zapuštene infrastrukture. Nije izvesno da će biti odobrena jer Buš, kažu, najavljuje veto.

Budući i sadašnji lider srešće se u ponedeljak – u Beloj kući. Biće to, navode hroničari, jedan od najbrže sazvanih sastanaka, što takođe govori o „urgentnim vremenima”.

Lagodniji će, tom prilikom, verovatno biti susret sadašnje i buduće „prve dame” Lore Buš i Mišel Obame. Bela kuća je, smatra se, bolje bila održavana iznutra nego što je iz nje vođena nacija, čijih gotovo 90 odsto anketiranih smatra da im se pod sadašnjim rukovodstvom „zemlja kreće u pogrešnom pravcu”.

Sastanak Buša i Obame mogao bi da bude i napet, što nema veze sa originalnošću da će se oči u oči naći jedan od najnepopularnijih predsednika u istoriji i prvi crnac izabran za šefa ovdašnje države. Obami je, naime, glavo izborno geslo bilo – „neophodne su promene koje će nas odvojiti od katastrofalne Bušove vladavine”.

U prilog takvoj oceni Obama će možda dobiti nove potvrde, jer je počeo da dobija najpoverljivije izveštaje, kakvi sleduju još samo šefu države. A u obaveštajne tajne su ga, već na startu, uputili šef CIA i direktor svih špijunskih službi, Majk O’Konel i Majkl Hejden.

Dok ih je slušao, on ih je i „merkao”. Da li će ih zadržati, ili će ih promeniti? Nije se izjasnio.

Vašington se, po običaju, posvetio „čitanju misli” budućeg lidera. Kruži „mali milion” priča o postavljenjima. Po nekima, koje je sinoć emitovao Si-En-En, favoriti za mesto šefa diplomatije su mu masačusetski senator Džon Keri i guverner Arizone Bil Ričardson, mada se pominje još nekoliko imena.

Ustalila se i verzija da će Obama na neko od čelnih ministarstava postaviti republikanca ili nekog bliskog njima. Robert Gejts bi tako mogao da ostane na čelu Pentagona. Razlog za to bi, pored profesionalnosti, mogla da bude okolnost da prvi put posle četiri decenije dolazi do primopredaje predsedničke dužnosti – u ratnim vremenima.

-----------------------------------------------------------

Šta je Afrika – za Saru?

Vašington, 7. novembra – Razočarani zbog ubedljivog izbornog poraza, republikanci sada za glavnog krivca proglašavaju potpredsedničku kandidatkinju guvernerku Aljaske Saru Pejlin. Medijima su preneli da je ona bila nespremna za visoku dužnost toliko da je čak „rekla da je Afrika država”.

Predstavnici kandidatkinje, kojoj je zamereno i na visokim troškovima iz partijskog budžeta za kupovinu garderobe, tvrde da ona zna da je Afrika kontinent. Pa da joj se samo – „omaklo”.

-----------------------------------------------------------
Malija, Saša…

Vašington, 7. novembra – Sa Barakom i Mišel Obama, u Belu kuću treba da se 20.januara usele i njihove kćerke Malija (10) i Saša (7). Dve devojčice će biti najmlađi stanovnici predsedničke rezidencije u poslednjih 48 godina, računa televizija Si-Bi-Es.

Mlađa od njih bila je trogodišnja Karolina, kćerka predsednika Džona Kenedija i njegove supruge Žakline. Karolina je sada podržala kandidaturu Obame za predsednika i pretpostavlja se da će biti jedan od članova njegove administracije.