Проблеми Источне Европе су низак наталитет и старење становништва

У Источној Европи постоје одређени трендови који постоје и у остатку Европе, као што су ниска стопа наталитета и старење становништва. Међутим, ти трендови се појачавају под утицајем спољних миграција у овом региону. Комбинација ниске стопе наталитета и негативних токова миграција – где много више људи одлази него што долази у земље овог региона – доводи до значајног пада броја становника и убрзава стопу старења. То узрокује читав низ изазова, на пример у вези са будућношћу система социјалне заштите. Ипак, нема разлога за бригу, јер постоји много тога што владе могу да ураде да ублаже негативне утицаје и у потпуности искористе прилике које такође долазе са демографским променама, истиче Флоренс Бауер, регионална директорка Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) за Источну Европу и Централну Азију, поводом 11. јула, Светског дана становништва.

На питање да ли нагласак треба да буде на повећању стопе наталитета, она одговара:

„Велики део јавне дискусије о демографским променама у овом региону води се око ниских стопа наталитета и питања како учинити да жене рађају више деце. На тај начин постоји склоност да се окриве жене и да се врши притисак на њих, а да се често игноришу фактори који леже у основи и који стоје на путу оснивању породице и покрећу спољне миграције, као што су недовољан квалитет образовања, немогућност решавања стамбеног питања, нестабилни послови, политичка нестабилност, корупција... То је разлог зашто стављање нагласка на стопу наталитета може да буде контрапродуктивно и потенцијално штетно. Тиме се ризикује да се скрене пажња са стварних решења за демографске изазове и да се пониште деценије оствареног напретка у области родне равноправности, репродуктивних права и оснаживања жена, уз потенцијално далекосежне негативне последице по стабилност и развој земље.

Да ли то значи да нема сврхе бавити се ниским наталитетом?

Не, ни најмање. Сведоци смо да практично у свим земљама овог региона људи говоре да желе више деце него што на крају имају. Тај јаз између жељеног и оствареног наталитета је простор у коме владе могу да постигну резултате и остваре промену. Неке од активности могу да помажу бригу о породици, укључујући бригу о деци, на начин који је родно одговоран, да се баве дискриминаторним родним нормама, да укину бројне „казне” које долазе са материнством, промени култура на радном месту, оснаже привредне делатности које се баве пружањем неге и бриге о породици и деци и на другачији начин изврши дистрибуција неплаћених послова. Таква улагања можда неће гарантовати више стопе рађања, али ће на много начина створити корист за појединце и друштво у целини и требало би их спровести без обзира на то какав утицај имају на наталитет. Коначно, одлука да се роди дете је одлука сваког појединца, а владе треба да се усредсреде на подршку тим изборима, а не на наметање мера.

Како се оснаживање жена уклапа у демографску отпорност?

Инвестирање у родну равноправност је од пресудног значаја за одговор на демографске промене. Жене и даље плаћају велику цену што рађају децу. Оне су често примарна или једина особа која води бригу о деци. Због тога, многе мајке одустају од образовања или запошљавања. Ако успеју да остану на тржишту рада, врло често зарађују мање, буду занемарене када се одлучује о унапређењима, заврше на лошије плаћеним пословима и суочавају се са стигмом и дискриминацијом на радном месту. Елиминисање оваквих „казни за материнство” и другачију расподелу улога у бризи о деци на праведнији начин између жена и мушкараца учинило би много у стварању друштава где чињеница да имате децу не наилази на кажњавање, него се вреднује као допринос одрживој будућности друштва. То би женама омогућило да имају онолико деце колико желе и да се укључе на тржиште рада, чиме се подстиче БДП и доприноси ублажавању ефеката старења и смањења броја становника.

Да ли су финансијске подстицајне мере делотворне у повећању стопе наталитета?

Докази којима располажемо указују да су финансијске подстицајне мере, као што су пореске олакшице или новчана давања саме по себи у великој мери неделотворне. Оне могу да доведу до краткорочних флуктуација у стопама рађања, али по правилу не доводе до одрживог повећања укупног броја деце. Финансијске подстицајне мере могу такође да имају скупе последице, јер постоји тенденција да одвраћају жене од тржишта рада и тиме повећавају сиромаштво. То не значи да владе не треба да пружају финансијску подршку породици. Ипак, та подршка треба да буде мотивисана поруком да људи треба да имају онолико деце колико желе и то треба да се ради на начин којим се избегавају негативне друштвене последице.

Да ли приступ услугама планирања породице додатно смањује стопу рађања?

То је врло честа погрешна представа. Не постоји директна корелација између примене контрацепције и стопа наталитета у Европи. У Грузији, на пример, пораст стопе наталитета се десио упоредо са повећаним коришћењем савремене контрацепције. Планирање породице у Француској оснажује жене да праве информисане изборе о свом телу и свом животу. Женама би требало омогућити да могу да планирају трудноћу и да остваре своје намере о рађању, у складу са својим образовним, пословним и другим животним амбицијама. То је добро за жене, али и за друштво у целини, нарочито у ситуацијама када се друштво суочава са демографским променама.

Шта је са старењем становништва? Да ли оно представља претњу?

Иако старење становништва са собом доноси изазове као што су већи притисак на пензионе системе, оно само по себи не мора да буде лоша ствар. Уз адекватно планирање и подршку за здраво старење, старије особе могу да наставе да дају допринос друштву и економији. Неопходно је да радимо на изградњи друштава за све узрасте, без стигматизације и дискриминације по основу старости. Такође је неопходно да обратимо посебну пажњу на положај старијих жена које се често боре са усамљеношћу и сиромаштвом услед кумулативних ефеката дискриминације и искључености током целог њиховог живота.

Какву улогу има људски капитал у одговору на демографске промене?

Људски капитал је термин који користимо да опишемо здравље, знања и вештине које неко становништво поседује. Друштва са снажним људским капиталом имају тенденцију да буду продуктивнија и иновативнија и да се лакше прилагођавају демографским променама. На пример, када су старији људи здрави и добро образовани, они могу да наставе да буду активни у економији и у јавном животу, да дају допринос кроз своје знање и вештине и да се у мањој мери ослањају на социјалну помоћ. Слично томе, ако су младе жене оснажене да могу да имају контролу над својим телом, већа је вероватноћа да ће завршити своје образовање, пронаћи добар посао и постати финансијски независне. То је разлог зашто је улагање у људски капитал кључно за одговор на демографске промене.

Створити услове за будућност

Како државе могу да ојачају своју отпорност на демографске промене?

Најбољи начин да се бавимо демографским променама јесте да створимо услове који људима омогућавају да имају самопоуздање за сопствену будућност и будућност своје породице. Ако млади људи имају приступ квалитетном образовању и здравственој заштити, ако имају стабилно запослење и добијају подршку за своју породицу, мања је вероватноћа да ће осетити потребу да емигрирају и већа је вероватноћа да ће одлучити да имају децу. Демографски подаци јесу битни, али битније је какве капацитете, вештине и таленте поседују појединци и какво је њихово здравље и продуктивност. То је разлог зашто су земље које негују и искоришћавају људски капитал свог становништва и привлаче таленте из иностранства, у стању да буду успешне и да остану конкурентне, чак и када су суочене са ниским стопама наталитета и старењем становништва.