Problemi Istočne Evrope su nizak natalitet i starenje stanovništva

U Istočnoj Evropi postoje određeni trendovi koji postoje i u ostatku Evrope, kao što su niska stopa nataliteta i starenje stanovništva. Međutim, ti trendovi se pojačavaju pod uticajem spoljnih migracija u ovom regionu. Kombinacija niske stope nataliteta i negativnih tokova migracija – gde mnogo više ljudi odlazi nego što dolazi u zemlje ovog regiona – dovodi do značajnog pada broja stanovnika i ubrzava stopu starenja. To uzrokuje čitav niz izazova, na primer u vezi sa budućnošću sistema socijalne zaštite. Ipak, nema razloga za brigu, jer postoji mnogo toga što vlade mogu da urade da ublaže negativne uticaje i u potpunosti iskoriste prilike koje takođe dolaze sa demografskim promenama, ističe Florens Bauer, regionalna direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, povodom 11. jula, Svetskog dana stanovništva.

Na pitanje da li naglasak treba da bude na povećanju stope nataliteta, ona odgovara:

„Veliki deo javne diskusije o demografskim promenama u ovom regionu vodi se oko niskih stopa nataliteta i pitanja kako učiniti da žene rađaju više dece. Na taj način postoji sklonost da se okrive žene i da se vrši pritisak na njih, a da se često ignorišu faktori koji leže u osnovi i koji stoje na putu osnivanju porodice i pokreću spoljne migracije, kao što su nedovoljan kvalitet obrazovanja, nemogućnost rešavanja stambenog pitanja, nestabilni poslovi, politička nestabilnost, korupcija... To je razlog zašto stavljanje naglaska na stopu nataliteta može da bude kontraproduktivno i potencijalno štetno. Time se rizikuje da se skrene pažnja sa stvarnih rešenja za demografske izazove i da se ponište decenije ostvarenog napretka u oblasti rodne ravnopravnosti, reproduktivnih prava i osnaživanja žena, uz potencijalno dalekosežne negativne posledice po stabilnost i razvoj zemlje.

Da li to znači da nema svrhe baviti se niskim natalitetom?

Ne, ni najmanje. Svedoci smo da praktično u svim zemljama ovog regiona ljudi govore da žele više dece nego što na kraju imaju. Taj jaz između željenog i ostvarenog nataliteta je prostor u kome vlade mogu da postignu rezultate i ostvare promenu. Neke od aktivnosti mogu da pomažu brigu o porodici, uključujući brigu o deci, na način koji je rodno odgovoran, da se bave diskriminatornim rodnim normama, da ukinu brojne „kazne” koje dolaze sa materinstvom, promeni kultura na radnom mestu, osnaže privredne delatnosti koje se bave pružanjem nege i brige o porodici i deci i na drugačiji način izvrši distribucija neplaćenih poslova. Takva ulaganja možda neće garantovati više stope rađanja, ali će na mnogo načina stvoriti korist za pojedince i društvo u celini i trebalo bi ih sprovesti bez obzira na to kakav uticaj imaju na natalitet. Konačno, odluka da se rodi dete je odluka svakog pojedinca, a vlade treba da se usredsrede na podršku tim izborima, a ne na nametanje mera.

Kako se osnaživanje žena uklapa u demografsku otpornost?

Investiranje u rodnu ravnopravnost je od presudnog značaja za odgovor na demografske promene. Žene i dalje plaćaju veliku cenu što rađaju decu. One su često primarna ili jedina osoba koja vodi brigu o deci. Zbog toga, mnoge majke odustaju od obrazovanja ili zapošljavanja. Ako uspeju da ostanu na tržištu rada, vrlo često zarađuju manje, budu zanemarene kada se odlučuje o unapređenjima, završe na lošije plaćenim poslovima i suočavaju se sa stigmom i diskriminacijom na radnom mestu. Eliminisanje ovakvih „kazni za materinstvo” i drugačiju raspodelu uloga u brizi o deci na pravedniji način između žena i muškaraca učinilo bi mnogo u stvaranju društava gde činjenica da imate decu ne nailazi na kažnjavanje, nego se vrednuje kao doprinos održivoj budućnosti društva. To bi ženama omogućilo da imaju onoliko dece koliko žele i da se uključe na tržište rada, čime se podstiče BDP i doprinosi ublažavanju efekata starenja i smanjenja broja stanovnika.

Da li su finansijske podsticajne mere delotvorne u povećanju stope nataliteta?

Dokazi kojima raspolažemo ukazuju da su finansijske podsticajne mere, kao što su poreske olakšice ili novčana davanja same po sebi u velikoj meri nedelotvorne. One mogu da dovedu do kratkoročnih fluktuacija u stopama rađanja, ali po pravilu ne dovode do održivog povećanja ukupnog broja dece. Finansijske podsticajne mere mogu takođe da imaju skupe posledice, jer postoji tendencija da odvraćaju žene od tržišta rada i time povećavaju siromaštvo. To ne znači da vlade ne treba da pružaju finansijsku podršku porodici. Ipak, ta podrška treba da bude motivisana porukom da ljudi treba da imaju onoliko dece koliko žele i to treba da se radi na način kojim se izbegavaju negativne društvene posledice.

Da li pristup uslugama planiranja porodice dodatno smanjuje stopu rađanja?

To je vrlo česta pogrešna predstava. Ne postoji direktna korelacija između primene kontracepcije i stopa nataliteta u Evropi. U Gruziji, na primer, porast stope nataliteta se desio uporedo sa povećanim korišćenjem savremene kontracepcije. Planiranje porodice u Francuskoj osnažuje žene da prave informisane izbore o svom telu i svom životu. Ženama bi trebalo omogućiti da mogu da planiraju trudnoću i da ostvare svoje namere o rađanju, u skladu sa svojim obrazovnim, poslovnim i drugim životnim ambicijama. To je dobro za žene, ali i za društvo u celini, naročito u situacijama kada se društvo suočava sa demografskim promenama.

Šta je sa starenjem stanovništva? Da li ono predstavlja pretnju?

Iako starenje stanovništva sa sobom donosi izazove kao što su veći pritisak na penzione sisteme, ono samo po sebi ne mora da bude loša stvar. Uz adekvatno planiranje i podršku za zdravo starenje, starije osobe mogu da nastave da daju doprinos društvu i ekonomiji. Neophodno je da radimo na izgradnji društava za sve uzraste, bez stigmatizacije i diskriminacije po osnovu starosti. Takođe je neophodno da obratimo posebnu pažnju na položaj starijih žena koje se često bore sa usamljenošću i siromaštvom usled kumulativnih efekata diskriminacije i isključenosti tokom celog njihovog života.

Kakvu ulogu ima ljudski kapital u odgovoru na demografske promene?

Ljudski kapital je termin koji koristimo da opišemo zdravlje, znanja i veštine koje neko stanovništvo poseduje. Društva sa snažnim ljudskim kapitalom imaju tendenciju da budu produktivnija i inovativnija i da se lakše prilagođavaju demografskim promenama. Na primer, kada su stariji ljudi zdravi i dobro obrazovani, oni mogu da nastave da budu aktivni u ekonomiji i u javnom životu, da daju doprinos kroz svoje znanje i veštine i da se u manjoj meri oslanjaju na socijalnu pomoć. Slično tome, ako su mlade žene osnažene da mogu da imaju kontrolu nad svojim telom, veća je verovatnoća da će završiti svoje obrazovanje, pronaći dobar posao i postati finansijski nezavisne. To je razlog zašto je ulaganje u ljudski kapital ključno za odgovor na demografske promene.

Stvoriti uslove za budućnost

Kako države mogu da ojačaju svoju otpornost na demografske promene?

Najbolji način da se bavimo demografskim promenama jeste da stvorimo uslove koji ljudima omogućavaju da imaju samopouzdanje za sopstvenu budućnost i budućnost svoje porodice. Ako mladi ljudi imaju pristup kvalitetnom obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, ako imaju stabilno zaposlenje i dobijaju podršku za svoju porodicu, manja je verovatnoća da će osetiti potrebu da emigriraju i veća je verovatnoća da će odlučiti da imaju decu. Demografski podaci jesu bitni, ali bitnije je kakve kapacitete, veštine i talente poseduju pojedinci i kakvo je njihovo zdravlje i produktivnost. To je razlog zašto su zemlje koje neguju i iskorišćavaju ljudski kapital svog stanovništva i privlače talente iz inostranstva, u stanju da budu uspešne i da ostanu konkurentne, čak i kada su suočene sa niskim stopama nataliteta i starenjem stanovništva.