Слуђивање женском лепотом

Заљубљивање, то помало луцкасто, раздрагано и импулсивно осећање код мушкараца и жена, осим „лептирића у стомаку” изазива и бурне промене, посебно када је реч о количини хормона тестостерона – тврде ендокринолози, а преноси стручни британски часопис „Њу сајентист”.

Екипа италијанских лекара са доктором Донателом Марацити на челу, са универзитета у Пизи, спровела је истраживање у које су биле укључене 24 заљубљене особе које је показало да код заљубљених хетеросексуалних парова долази до нагле промене, колико необичне толико и драматичне, у количини тестостерона, „мушког хормона”. Реч је о томе да у организму заљубљеног мушкарца ниво „његовог” хормона опада, док у организму заљубљене жене ниво „мушког” хормона нагло расте.

За овај феномен ендокринолози кажу да је „криво” интелигентно, рефлексно понашање организма да се две јединке различитог пола у извесним, по репродукцију важним, тренуцима што је могуће више приближе једна другој.

„У организму заљубљеног мушкарца ниво мушког хормона тестостерона, који се доводи у везу са агресивношћу и сексуалним нагоном, нижи је него у организму мушкарца који није заљубљен”, наводи се у тексту објављеном у „Њу сајентисту” и додаје да у исто време у организму жене коју је погодила „Аморова стрела” ниво тестостерона нагло расте.

Многи ендокринолози, за разлику од Марацитија, промене у нивоу тестостерона објашњавају спремношћу организама жене и мушкарца на сексуални чин.

Било како било, овај феномен не траје дуго.

Две године после првих истраживања, кад су исте особе поново тестиране, а нису биле лудо заљубљене, ниво тестостерона у њиховом организму вратио се на нормалу.

Да је у љубави готово све могуће показало је и једно упоредно истраживање. Реч је о томе да су научници у Канади и Великој Британији дошли до помало, за мушкарце, поражавајућег, али и опомињућег открића – лепе жене готово да онемогућавају мушкарце да предвиде шта би их, с њима у партнерству, чекало у будућности.

Психолози са канадског Универзитета Мекмастерс и британског Универзитета Лидс добили су потврду за нешто што су жене одавно наслућивале – мушкарци су најчешће толико ирационални да рескирају чак и краљевску круну да би узвратили на љупки поглед лепих очију који толико обећава и тајанствени осмех лепе жене.

Биолози већ дуже време знају да животиње нагонски више воле „награду одмах и на лицу места”, макар била и скромна, него ону која би можда могла да буде и већа, али у неизвесној будућности.

Овај процес, познат као „занемаривање будућности”, постоји и код човека и основа је многих економских модела. Ресурси за појединца имају вредност која се временом мења. Тако, на пример, новац у готовом више вреди одмах него што би иста сума вредела у будућности. Али, не би било лоше да се сачека на већи износ новца који се можда смеши у будућности – ако се поведемо за такозваним „рационалним расуђивањем”.

Истраживачи са канадског Мекмастерс универзитета у Хамилтону одлучили су да истраже механизам ирационалног понашања и установе да ли се односи и на сексуално понашање и расположење.

У току истраживања студентима и студенткињама са Мекмастерс универзитета показане су фотографије особа супротног пола различите лепоте, узете са еротског веб-сајта „Хот ор нот”. У исто време 209 студената и студенткиња добило је шансу да освоји награду – или да прихвате чек на вредност од 15 до 35 долара датиран за наредни дан или чек на износ од 50 до 75 долара с неким каснијим датумом.

Кад су им показиване фотографије лепих жена, студенти су се радије опредељивали за чек са мањим новчаним износом, него за бољу и вреднију награду у будућности.

С друге стране, студенти којима су показиване фотографије просечно згодних жена били су спремни да на награду сачекају извесно време, што показује да су донели рационалну одлуку.

Међутим, када су им показане фотографије изузетно лепих жена, студенти су занемарили могућност каснијег добијања веће награде на ирационалан начин – определили су се за мањи износ новца следећег дана, занемаривши могућност богатије награде у будућности.

Њихове колегинице су, међутим, доносиле подједнако рационалне одлуке, било да су им показиване фотографије мушкараца просечне или изузетне лепоте.

„Још нисмо сасвим сигурни да ли су и какви психолошки механизми условили наше резултате, али смо поставили хипотезу да је посматрање фотографије лепих жена на неки начин изазивало благо узбуђење чиме је активиран неуролошки механизам повезан са могућом шансом за сексуалну везу”, сматра Марго Вилсон.

Томазо Пизари, еволуциони биолог са британског Универзитета Лидс, понудио је другачије могуће објашњење: „Ако постоје изгледи да се оствари веза са изузетно атрактивном девојком, мушкарцу се исплати да ризикује више него да је реч о могућој партнерки просечне привлачности.”

Он је за часопис „Њу сајентист” изјавио: „Ако говоримо о избору сексуалне партнерке, онда може да се очекује да ће недовољно атрактивни мушкарци бити спремни и на већи ризик. Али ако је реч о више потенцијалних атрактивних партнера, онда се не исплати ризиковати. И на крају, ако сте мање атрактивни, са само неколико потенцијалних партнерки, онда се исплати ризиковати.”