Српски зетови из белог света

Идеалан младожења за удаваче из „круга двојке” је дефинитивно маркантни јужњак из Солуна, Атине или са неког од грчких острва. Више од тридесет одсто евидентираних бракова у општини Стари град ове године склопљени су између наших девојака и странаца, или, истина много ређе, између домаћих момака и жена из других држава.

И мада српски зетови најчешће постају Грци, своју срећу све чешће овде проналазе и младићи из различитих крајева света. Они у престоницу долазе привремено, да студирају или због посла у страним представништвима и амбасадама, али све чешће не успевају да одоле шарму Српкиња, тако да одлучују да се заветују на дужи останак у Београду.

– Статистика, ипак, каже да везе са Грцима и нису најсрећније, чести су разводи, а интересантно је да наши момци нису баш луди за странкињама. Реткост је у нашој служби да венчамо Гркињу са Београђанином. Они су ваљда већи традиционалисти, док жене лакше прихватају партнера који је друге вере или културе – објашњава Гордана Зорић, матичарка са дугогодишњим искуством из општине Стари град.

У овој централној градској општини годишње се склопи око хиљаду и по бракова. Чину општинског венчања обавезно присуствује и преводилац, без обзира на то да ли младенци знају српски језик. То је најчешће због родитеља, пријатеља, рођака који долазе из иностранства. Када је у питању избор младожење, истиче, код наших девојака нема правила – удају се и за Индусе, Норвежане, Немце, Италијане, Аустралијанце, Шкоте као и за момке из афричких земаља. Слично је и у општини Савски венац где су, од 800 до 1.000 годишње закључених бракова око 20 одсто мешовити.

– Девојке из Србије данас много више путују, и често се баш на тим пропутовањима заљубљују. У овом послу наслушала сам се различитих прича и судбина, па могу да кажем да су њихови изабраници углавном спремни да напусте своје државе, породице и каријере и дођу да живе у Београд због љубави – уверава Зорићева.

Сразмерно повећању броја венчања, истиче наша саговорница, у престоници је у порасту и број свадби са странцима.

– Ове и прошле године много више људи из Београда се одлучило да стане на „луди камен”. Тако је и тих мешовитих бракова више, водимо уредну евиденцију и примећујемо значајан пораст – каже матичарка.

Да би законски веза била озваничена младожења или млада из свог родног града доноси дозволу тамошњих матичних служби. Тај папир је доказ да не постоје препреке за венчање у Србији које се, касније, и у тој другој држави евидентира. Како објашњава Зорићева, интересантно је и да су изузетно ретки бракови са Кинезима, тек спорадично било је случајева да су матичари венчали пар младенаца који, обоје, долазе из ове државе. Београђанке се, каже, не удају често ни за Албанце, бар на овој општини није било много таквих примера.

– У почетку ми није било свеједно када је требало да венчам нашу девојку са странцем. Због предрасуда, или зато што ранијих година то није био обичај. Сада сам навикла и схватила да није важно из којих земаља долазе супружници, већ да се воле – истиче Гордана Зорић.

-----------------------------------------------------------

Жене смелије

Примери матичних служби две централне градске општине ипак су изузеци од правила. Према подацима Градског завода за информатику и статистику, просечна структура склопљених бракова није се значајније мењала већ годинама.

– Не можемо баш да тврдимо да је у целом Београду број бракова са странцима, као у ове две општине, у већем порасту – истиче Радмила Вићентијевић из Градског завода за информатику и статистику. Статистичари напомињу да су и даље, као и раније, у 83,5 процената закључених бракова оба супружника српске националности. Можда би, додају, слика била другачија када би се као странци „рачунали” становници бивше СФРЈ – Хрвати, Црногорци, Македонци… У 2007. години свега око седам одсто венчања била су са страним држављанима: 3,11 процената са Бошњацима, у 3,6 одсто случајева са Мађарима, а удео закључених бракова са особама ромске националности био је – 1,46 процената.

– Тек под ставком „остало” воде се венчања са Кинезима, Грцима и осталима. Мада статистика заиста показује да су се жене, у току прошле године, чешће него мушкарци одлучивали да озваниче везу са неким ко је друге вере и нације – објашњава Вићентијевићева.

-----------------------------------------------------------

Позна јесен „идеална” за венчања

Годишње се у Београду обави око 10.000 церемонија склапања брака, а позна јесен традиционално је омиљено време у години за организацију венчања. Младенци све чешће одлучују да ангажују агенције које им помажу да одаберу позивнице, свечану гардеробу, простор за свадбени ручак или журку.

У јефтинијој варијанти бар шест месеци раније треба почети са припремама. Највећи проблем је пронаћи комфоран простор, јер престоница не располаже баш са најбољом понудом ресторана који могу да угосте око 200 званица, колико их у просеку броји једна класична српска свадба. Угоститељи углавном нуде различите меније. Стандардна цена је око 20 евра по особи, а ова цифра најчешће не укључује свадбену торту и пиће. Избор музике, такође, није лак посао, а за дневни или вечерњи наступ бендови траже у просеку око 100 до 150 евра по члану.