Некада новине – сада кулоари

Данашњи радници у корпоративном систему пословања најчешће знају за радно време, радни налог, и када би требало да приме плату. Али, ако она касни, зашто је тако то – не знају, нити смеју да питају. Те и сличне информације познате су само руководству, па се запослени, често немајући другог избора, информишу „кулоарски”.

Не тако давно, у време социјализма, радници већих фирми су имали своје новине и тако су пратили пословање свог предузећа. Било је и стручњака за ту област, студенти Факултета политичких наука изучавали предмет – информисање у удруженом раду, а тадашњи Закон о удруженом раду регулисао је и функцију важности информисања. Било је незамисливо да неки привредни гигант нема свој лист. У краљевачкој Фабрици вагона, примера ради, постојале су новине, помало соцреалистичког назива „Наша фабрика”, које су излазиле и два пута месечно.

– То је била велика редакција, поред новина, свакога јутра раднике је чекао информативни билтен, а повремено су излазили и њихови специјални бројеви са комплетним уговорима и правилницима о систематизацији рада. Фабрика је имала и свој радио-програм путем кога су радници обавештавани пре и после радног времена, између смена и за време паузе – сећа се Душан Стојић, некадашњи уредник „Наше фабрике”.

Овај фабрички лист имао је један развијен систем рубрика налик на оне „праве”. Иако су теме биле углавном из домена пословања, места је било и за социјална питања, спортске активности, културу... Тако је „Наша фабрика” покретала и књижевне конкурсе, а на једном од њих своју прву књижевну награду добио да је и познати писац Горан Петровић.

– Позвао сам га да учествује на књижевном конкурсу нашег листа и сећам се да је конкурс освојио једном кратком и вишеслојном, духовитом и домишљатом причом. Било је то много пре него што ће објавити своју прву књигу „Савети за лакши живот”– објаснио је за наш лист Милош Милишић, уредник културе у овом фабричком листу.

Све је мање привредних новина, транзиција као да је изазвала и рестрикцију информација. Можда је и зато све мање истинског осећаја припадништва запослених радном колективу. Добро, друга су времена, али нису баш за такав „информативни мрак”.   

– Данас се такозване фабричке новине, тамо где још постоје, најчешће баве хвалоспевима, јер ако радници нешто критикују послодавци се одмах позивају на кршење правилника – објашњава Ферид Мујезиновић, некадашњи новинар листа „Комграп”.

Желећи да реши стамбено питање Мујезиновић је из „Вечерњих новости” прешао у „Комграп” и никада није зажалио, јер с, како објашњава, ове новине уживале много већу слободу него неке друге.

– Једном приликом сам у неким новинама избројао 21 фотографију њиховог директора како женама уручује руже за Осми март, а наш лист је фотографију директора објављивао само у новогодишњем броју или приликом потписивања неког великог уговора. Захваљујући „Комграпу” добио сам стан и обишао око 30 земаља – истиче Мујезиновић.

Чак ни у Удружењу новинара Србије више не постоји Конференција новинара у привреди.

– Тамо где је власник приватник нема слободног новинарства, све се своди на пи-ар принцип – каже Нино Брајовић, председник Удружења новинара Србије.

Новине ове врсте још се могу наћи у предузећима попут Железнице Србије, Јата, Сартида, Лукоила, Нафтагаса, Тигра, Симпа... Млађе велике фирме радије користе савремене технологије. Делта Холдинг, који данас запошљава око 21.100 људи, своје раднике обавештава о начину рада и правилима унутар корпорације путем интерних публикација.

– Интернет портал омогућује двосмерну комуникацију, запослени могу да дају своје предлоге и примедбе у вези са оним што их занима. Путем интернет листа „Делта данас” радници се информишу о пословним активностима и о неким занимљивостима. Рецимо, ту могу наћи попис књига у интерној библиотеци, дознати како да дођу до бесплатних карата за позоришну представу, да пронађу важне бројеве телефона – објаснила је Биљана Дуковић, директор Сектора за људске ресурсе Делта М групе.