Nekada novine – sada kuloari

Današnji radnici u korporativnom sistemu poslovanja najčešće znaju za radno vreme, radni nalog, i kada bi trebalo da prime platu. Ali, ako ona kasni, zašto je tako to – ne znaju, niti smeju da pitaju. Te i slične informacije poznate su samo rukovodstvu, pa se zaposleni, često nemajući drugog izbora, informišu „kuloarski”.

Ne tako davno, u vreme socijalizma, radnici većih firmi su imali svoje novine i tako su pratili poslovanje svog preduzeća. Bilo je i stručnjaka za tu oblast, studenti Fakulteta političkih nauka izučavali predmet – informisanje u udruženom radu, a tadašnji Zakon o udruženom radu regulisao je i funkciju važnosti informisanja. Bilo je nezamislivo da neki privredni gigant nema svoj list. U kraljevačkoj Fabrici vagona, primera radi, postojale su novine, pomalo socrealističkog naziva „Naša fabrika”, koje su izlazile i dva puta mesečno.

– To je bila velika redakcija, pored novina, svakoga jutra radnike je čekao informativni bilten, a povremeno su izlazili i njihovi specijalni brojevi sa kompletnim ugovorima i pravilnicima o sistematizaciji rada. Fabrika je imala i svoj radio-program putem koga su radnici obaveštavani pre i posle radnog vremena, između smena i za vreme pauze – seća se Dušan Stojić, nekadašnji urednik „Naše fabrike”.

Ovaj fabrički list imao je jedan razvijen sistem rubrika nalik na one „prave”. Iako su teme bile uglavnom iz domena poslovanja, mesta je bilo i za socijalna pitanja, sportske aktivnosti, kulturu... Tako je „Naša fabrika” pokretala i književne konkurse, a na jednom od njih svoju prvu književnu nagradu dobio da je i poznati pisac Goran Petrović.

– Pozvao sam ga da učestvuje na književnom konkursu našeg lista i sećam se da je konkurs osvojio jednom kratkom i višeslojnom, duhovitom i domišljatom pričom. Bilo je to mnogo pre nego što će objaviti svoju prvu knjigu „Saveti za lakši život”– objasnio je za naš list Miloš Milišić, urednik kulture u ovom fabričkom listu.

Sve je manje privrednih novina, tranzicija kao da je izazvala i restrikciju informacija. Možda je i zato sve manje istinskog osećaja pripadništva zaposlenih radnom kolektivu. Dobro, druga su vremena, ali nisu baš za takav „informativni mrak”.   

– Danas se takozvane fabričke novine, tamo gde još postoje, najčešće bave hvalospevima, jer ako radnici nešto kritikuju poslodavci se odmah pozivaju na kršenje pravilnika – objašnjava Ferid Mujezinović, nekadašnji novinar lista „Komgrap”.

Želeći da reši stambeno pitanje Mujezinović je iz „Večernjih novosti” prešao u „Komgrap” i nikada nije zažalio, jer s, kako objašnjava, ove novine uživale mnogo veću slobodu nego neke druge.

– Jednom prilikom sam u nekim novinama izbrojao 21 fotografiju njihovog direktora kako ženama uručuje ruže za Osmi mart, a naš list je fotografiju direktora objavljivao samo u novogodišnjem broju ili prilikom potpisivanja nekog velikog ugovora. Zahvaljujući „Komgrapu” dobio sam stan i obišao oko 30 zemalja – ističe Mujezinović.

Čak ni u Udruženju novinara Srbije više ne postoji Konferencija novinara u privredi.

– Tamo gde je vlasnik privatnik nema slobodnog novinarstva, sve se svodi na pi-ar princip – kaže Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije.

Novine ove vrste još se mogu naći u preduzećima poput Železnice Srbije, Jata, Sartida, Lukoila, Naftagasa, Tigra, Simpa... Mlađe velike firme radije koriste savremene tehnologije. Delta Holding, koji danas zapošljava oko 21.100 ljudi, svoje radnike obaveštava o načinu rada i pravilima unutar korporacije putem internih publikacija.

– Internet portal omogućuje dvosmernu komunikaciju, zaposleni mogu da daju svoje predloge i primedbe u vezi sa onim što ih zanima. Putem internet lista „Delta danas” radnici se informišu o poslovnim aktivnostima i o nekim zanimljivostima. Recimo, tu mogu naći popis knjiga u internoj biblioteci, doznati kako da dođu do besplatnih karata za pozorišnu predstavu, da pronađu važne brojeve telefona – objasnila je Biljana Duković, direktor Sektora za ljudske resurse Delta M grupe.