Реформиста с ограничењима

Некада мало познати посланик Масуд Пазешкијан постао је нови председник Ирана, отварајући кључно питање: Колико је његова агенда умереног реформисте остварљива у земљи у којој тврдо конзервативно и теократско крило држи кључне полуге власти? Ако бивши министар здравља и кардиохирург из Табриза после победе над ултрадесним Саидом Џалилијем у другом кругу избора има велике амбиције радикалних промена, имаће и велики отпор шиитске теократије.

Уколико их, како се очекује, сведе на рационалну меру, неће доспети под чекић врховног вође Алија Хамнеија, конзервативног ајатолаха коме је Пазешкијан лојалан и чија је реч коначни ауторитет Исламске Републике.

Тема око које се Пазешкијан највише разликује од принципалиста, како су познати конзервативци, јесте политика према Западу. Он је за прагматску дипломатију и наставак преговора са САД о иранском нуклеарном програму. Они су против.

У дуалном систему теократске и републиканске владавине, председник не може да спроведе значајнији спољнополитички заокрет, али чињеница да је у тако стриктно кодираном и контролисаном систему једном реформисти било допуштено да се кандидује и да победи први пут од 2001, наговештава да ајатолах Хамнеи схвата да су неке корекције неопходне како би се спустила тензија у друштву.

Током кратке кампање, Пазешкијан је рекао да би разговарао директно с Американцима како би се земља ослободила разорних санкција које је 2018. завео Доналд Трамп пошто је унилатерално напустио три године раније потписани нуклеарни споразум. Иран је то коштало десетине милијарди долара изгубљених прихода од нафте.

Председник Џозеф Бајден обећао је да ће обновити споразум, а после више од годину дана индиректних преговора у Бечу чинило се да је договор надохват руке. Новембра 2022. Бајден је објавио неуспех, али је остала чињеница да је врховни вођа дао зелено светло дијалогу са САД који је водила администрација Ебрахима Раисија, председника који је у мају погинуо у хеликоптерској несрећи.

Иран је од тада поступно ширио свој нуклеарни програм. Вашингтон процењује да је време неопходно да се прикупи довољно фисионог материјала за атомску бомбу – уколико би Иран то хтео – са једне године скраћено на неколико недеља.

Нови председник је, индикативно, за спољнополитичког саветника узео Мохамеда Џавада Зарифа, бившег шефа дипломатије, који је у време почетка нуклеарних преговора био директан партнер тадашњем државном секретару Џону Керију.

Пазешкијан ће бити инаугурисан 30. јула, а Американци су обазриви и упозоравају да је обнављање нуклеарног договора далеко. Представник за штампу Беле куће потврдио је у понедељак да САД засад нису спремне за нове преговоре. Изазов је озбиљан. Уколико Пазешкијан не успе да обнови споразум то ће ослабити његову власт и довести га у сукоб с реформистима који су га подржавали.

Тензија са Западом у међувремену је увећана због испорука иранских дронова које Русија користи у рату у Украјини. Пазешкијан је један од првих телефонских позива упутио Владимиру Путину уверавајући га у наставак подршке Москви.

У блискоисточној политици такође неће бити промена. Техеран наставља да помаже своје савезнике по региону. Снажна подршка потврђена је либанском Хезболаху који је од избијања рата у Гази у свакодневним сукобима с Израелом.

„Исламска Република увек је подржавала отпор народа региона нелегитимном ционистичком режиму”, написао је Пазешкијан у поруци Хасану Насралаху, лидеру Хезболаха, али ће по сваку цену избегавати ширење конфликта по региону и наставити индиректно контакте с Американцима у Оману како би се избегао директан сукоб. Политика обуздавања важи и за проиранске милиције у Ираку и Сирији или Хуте у Јемену.

Предизборна обећања о већем ангажману са Западом тек ће бити тестирана у меџлису, парламенту којим доминирају конзервативци који контролишу и оружане снаге, судство и медије. Пазешкијан ће имати релативно већи маневарски простор око економије, Ахилове пете Ирана, без чијег опоравка неће бити социјалног мира, али ће се с отпором суочити око планова да унесе више слобода и олабави ограничења у јавном животу, укључујући рестрикције друштвених мрежа и обавезу жена да носе хиџаб – што је 2022/23. довело до таласа крвавих демонстрација после смрти Махсе Амини, девојке коју је притворила полиција за чување чистоте исламског морала и борбу против греха.

На ту тему лако би могао да заврши као двојица његових реформских претходника, реформиста Мохамед Хатами и прагматиста Хасан Рохани. Разбуктали су апетите за промене, али их је блокирала доминантна елита конзервативаца и моћне Исламске револуционарне гарде.

Америка је добила иранског председника који није превелики реформиста, али је приправан на дијалог. Да ли ће га бити, више не зависи од Техерана већ од резултата новембарских избора у САД. Демократа у Белој кући могао би да крене ка новом договору. Републиканац би једва дочекао да настави с политиком „максималног притиска” на Иран.