Reformista s ograničenjima

Nekada malo poznati poslanik Masud Pazeškijan postao je novi predsednik Irana, otvarajući ključno pitanje: Koliko je njegova agenda umerenog reformiste ostvarljiva u zemlji u kojoj tvrdo konzervativno i teokratsko krilo drži ključne poluge vlasti? Ako bivši ministar zdravlja i kardiohirurg iz Tabriza posle pobede nad ultradesnim Saidom Džalilijem u drugom krugu izbora ima velike ambicije radikalnih promena, imaće i veliki otpor šiitske teokratije.

Ukoliko ih, kako se očekuje, svede na racionalnu meru, neće dospeti pod čekić vrhovnog vođe Alija Hamneija, konzervativnog ajatolaha kome je Pazeškijan lojalan i čija je reč konačni autoritet Islamske Republike.

Tema oko koje se Pazeškijan najviše razlikuje od principalista, kako su poznati konzervativci, jeste politika prema Zapadu. On je za pragmatsku diplomatiju i nastavak pregovora sa SAD o iranskom nuklearnom programu. Oni su protiv.

U dualnom sistemu teokratske i republikanske vladavine, predsednik ne može da sprovede značajniji spoljnopolitički zaokret, ali činjenica da je u tako striktno kodiranom i kontrolisanom sistemu jednom reformisti bilo dopušteno da se kandiduje i da pobedi prvi put od 2001, nagoveštava da ajatolah Hamnei shvata da su neke korekcije neophodne kako bi se spustila tenzija u društvu.

Tokom kratke kampanje, Pazeškijan je rekao da bi razgovarao direktno s Amerikancima kako bi se zemlja oslobodila razornih sankcija koje je 2018. zaveo Donald Tramp pošto je unilateralno napustio tri godine ranije potpisani nuklearni sporazum. Iran je to koštalo desetine milijardi dolara izgubljenih prihoda od nafte.

Predsednik Džozef Bajden obećao je da će obnoviti sporazum, a posle više od godinu dana indirektnih pregovora u Beču činilo se da je dogovor nadohvat ruke. Novembra 2022. Bajden je objavio neuspeh, ali je ostala činjenica da je vrhovni vođa dao zeleno svetlo dijalogu sa SAD koji je vodila administracija Ebrahima Raisija, predsednika koji je u maju poginuo u helikopterskoj nesreći.

Iran je od tada postupno širio svoj nuklearni program. Vašington procenjuje da je vreme neophodno da se prikupi dovoljno fisionog materijala za atomsku bombu – ukoliko bi Iran to hteo – sa jedne godine skraćeno na nekoliko nedelja.

Novi predsednik je, indikativno, za spoljnopolitičkog savetnika uzeo Mohameda Džavada Zarifa, bivšeg šefa diplomatije, koji je u vreme početka nuklearnih pregovora bio direktan partner tadašnjem državnom sekretaru Džonu Keriju.

Pazeškijan će biti inaugurisan 30. jula, a Amerikanci su obazrivi i upozoravaju da je obnavljanje nuklearnog dogovora daleko. Predstavnik za štampu Bele kuće potvrdio je u ponedeljak da SAD zasad nisu spremne za nove pregovore. Izazov je ozbiljan. Ukoliko Pazeškijan ne uspe da obnovi sporazum to će oslabiti njegovu vlast i dovesti ga u sukob s reformistima koji su ga podržavali.

Tenzija sa Zapadom u međuvremenu je uvećana zbog isporuka iranskih dronova koje Rusija koristi u ratu u Ukrajini. Pazeškijan je jedan od prvih telefonskih poziva uputio Vladimiru Putinu uveravajući ga u nastavak podrške Moskvi.

U bliskoistočnoj politici takođe neće biti promena. Teheran nastavlja da pomaže svoje saveznike po regionu. Snažna podrška potvrđena je libanskom Hezbolahu koji je od izbijanja rata u Gazi u svakodnevnim sukobima s Izraelom.

„Islamska Republika uvek je podržavala otpor naroda regiona nelegitimnom cionističkom režimu”, napisao je Pazeškijan u poruci Hasanu Nasralahu, lideru Hezbolaha, ali će po svaku cenu izbegavati širenje konflikta po regionu i nastaviti indirektno kontakte s Amerikancima u Omanu kako bi se izbegao direktan sukob. Politika obuzdavanja važi i za proiranske milicije u Iraku i Siriji ili Hute u Jemenu.

Predizborna obećanja o većem angažmanu sa Zapadom tek će biti testirana u medžlisu, parlamentu kojim dominiraju konzervativci koji kontrolišu i oružane snage, sudstvo i medije. Pazeškijan će imati relativno veći manevarski prostor oko ekonomije, Ahilove pete Irana, bez čijeg oporavka neće biti socijalnog mira, ali će se s otporom suočiti oko planova da unese više sloboda i olabavi ograničenja u javnom životu, uključujući restrikcije društvenih mreža i obavezu žena da nose hidžab – što je 2022/23. dovelo do talasa krvavih demonstracija posle smrti Mahse Amini, devojke koju je pritvorila policija za čuvanje čistote islamskog morala i borbu protiv greha.

Na tu temu lako bi mogao da završi kao dvojica njegovih reformskih prethodnika, reformista Mohamed Hatami i pragmatista Hasan Rohani. Razbuktali su apetite za promene, ali ih je blokirala dominantna elita konzervativaca i moćne Islamske revolucionarne garde.

Amerika je dobila iranskog predsednika koji nije preveliki reformista, ali je pripravan na dijalog. Da li će ga biti, više ne zavisi od Teherana već od rezultata novembarskih izbora u SAD. Demokrata u Beloj kući mogao bi da krene ka novom dogovoru. Republikanac bi jedva dočekao da nastavi s politikom „maksimalnog pritiska” na Iran.