Жигманов: У Србији изазов правно регулисање статуса истополних партнерстава

Министар за људска и мањиска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов изјавио је данас да је, када је реч о примени препоруке Kомитета министара Савета Европе у вези са мерама усмереним на борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета, нормативни оквир у нашој земљи унапређен, али да је изазов правна регулација статуса истополних партнерстава, на чему треба да се ради.

Жигманов је, уочи друштвеног дијалога о примени препоруке Kомитета министара Савета Европе у вези са мерама усмереним на борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета, који је одржан данас у Палати Србија, подсетио да је наша земља потписница међународних докумената којима се изричито забрањује дискриминација, те да се континуирано прати да ли је нормативни оквир Србије усклађен са тим.

"Можемо се похвалити унапређењем нормативног оквира када су у питању измене и допуне Закона о забрани дискриминације, када су у питању могућности да у матичним књигама накнадном интервенцијом можете променити пол", рекао је Жигманов, преноси Танјуг.

Он је навео да је Србија направила помак и када је реч о доступности одређених хормонских лекова за трансродне особе и увођења различитих механизама заштите од злочина из мржње.

"Постоје различите врсте активности на превенцији говора мржње када су у питању ЛГБТИQИА особе, трансродне особе, интерсекс особе", рекао је Жигманов.

Додао је да је тренутно изазов у Србији правно регулисање статуса истополних партнерстава, а то је, како је истакао, и препорука Савета Европе и од различитих механизама Уједињених нација.

"За нас предстоји изазов да се исто питање разреши. Ви знате да је законско решење, нацрт закона, донето још 2022. године. Очекујемо да ће у наредном периоду оснажити дебату унутар јавности о томе питању и да ћемо унутар наших овлашћења и политичког договора, консензуса, ово осетљиво питање успешно и разрешити на начин да се то питање правно регулише", рекао је он.

Навео је да се ти изазови односе на статус трансродних и интерсекс особа и да у том смислу постоје одређени напори да се направи скенирање законодавног оквира о томе да ли су они и на који начин препознати у правном систему.

Жигманов је рекао и да су припадници ЛГБТQ особе најчешће предмет говора мржње.

 "У том смислу, ми унутар Министарства шаљемо врло јасну поруку борбе, нулте толеранције спрам сваког облика говора мржње", истакао је он.

Додао је да су учињени бројни искораци када је реч о поступању Регулаторног тела за електронске медије, Савета за штампу, новинарских удружења како би говор мржње био сведен на минимум.

"У том смислу, наш фокус и наша настојања су и даље у том смеру да се оснаже механизми институционалне и струковне борбе против говора мржње. Пред нама је и једна од препорука Савета Европе да се говором мржње као држава позабавимо на начин да се направи једна свеобухватна студија којом ће се тачно моћи у чињеничном и феноменошком смислу знати број, врста, подручја, објекти говора мржња, њихов интензитет, њихова опасност", рекао је он.