Вештина пред којом нема тајни

Дагмар Стојановић Виденовић, наша позната телевизијска, позоришна и филмска сценографкиња и костимографкиња, добитница је овогодишње УЛУПУДС-ове награде за целокупно стваралаштво и допринос развоју примењених уметности и дизајна.

Ова врсна уметница, која егзистира на домаћој уметничкој сцени већ готово пет деценија, у својој дугој и богатој каријери потписала је око три хиљаде сценографија из различитих сценографских структура за које је и добила бројне стручне награде, међу њима награду Октобарског салона, Почасну диплому Међународног тријенала позоришне сценографије и костимографије, Награду на изложби савремене српске сценографије и костимографије, Плакету ТВ Београд за најбоље годишње остварење, Повељу за допринос ТВ и ликовном изразу и др. Сарађивала је са нашим најпознатијим редитељима као што су Марио Фанели, Арсеније Јовановић, Здравко Шотра, Тимоти Бајфорд, Сава Мрмак, Станко Црнобрња, Миленко Маричић, Бранко Плеша, Миша Радивојевић, Петар Зец, Јован Ристић…

Сценографске креације Дагмар Стојановић Виденовић, које су померале границе уобичајене праксе, заживеле су како у телевизијском студију тако и на великом платну и позоришној сцени, а за сценографију Нушићеве „Кирије” 1970. године добила је награду Октобарског салона. Ово угледно признање поново је добила и 1984. године, а исте године награђује је и њено струковно удружење УЛУПУДС. Поред телевизије и позоришта, Дагмар Стојановић Виденовић оставила је и неизбрисив траг у филмској уметности, али ипак њена највећа љубав остаје телевизија у којој је остварила можда и своје најпознатије креације, од којих ће засигурно остати упамћена телевизијска остварења: „Чика Јова Змај”, „Глумац је глумац”, „Повратак Београду”, „Мизантроп”, „Београдско пролеће”, „Недељно поподне”, „Сабињанке”, „Шоу Биљане Ристић”, „Покондирена тиква”, „Глинени голуб”, „Мистер Долар”, Фестивал „Сунчане скале”, „Музички кабаре” и многа друга.

Темељне ликовне вредности сценографије и костимографије Дагмар Стојановић Виденовић, како је то приметио историчар уметности Никола Кусовац, почивају на беспрекорном познавању вештине цртања, пред којом нема тајни, затим на лакоћи и убедљивости израза, на стилској кохерентности изведеној из поетике посебног ониризма. Њена остварења се препознају, наставља Кусовац, по истинској профињености израза, као и по томе што су прожета духом симболизма и натопљена неком, само њој својственом, лирском атмосфером. Због тога сценографски и костимографски радови Дагмар Стојановић Виденовић често превазилазе пуко задовољавање голог задатка, наметнутог захтевима текста, сцене, мизансцена, режије и попримају одлике самосталних ликовних остварења, закључује Кусовац.

Ово еснафско признање, како за наш лист каже Дагмар Стојановић Виденовић, представља круну њеног целокупног стваралаштва. Од свих досадашњих награда ово је, свакако, највеће и најдраже јер долази од њених колега. Међутим, како истиче наша саговорница, после ове награде неће стати, већ ће грабити даље. Једина јој је још жеља да се више бави сликарством и цртежом, као и да ускоро направи самосталну изложбу.