Европа спремна за историјски светски самит

Од нашег сталног дописника
Брисел, 8. новембра – Лидери Европске уније потврдили су јуче у Бриселу одлучност да уведу нове мере и правила контроле тржишта и финансијских институција, као и потребу за стварном транспарентношћу и координацијом у областима економије на светском нивоу. Јучерашњи четврти ванредни самит ЕУ ове јесени одржан је управо са идејом да се учврсти заједнички став Уније уочи предстојећег светског самита 20 економски најразвијенијих држава 15. новембра у Вашингтону на којем ће бити разматрана глобална финансијска криза и најављене велике пролећне реформе светског финансијског система.

У озваниченој заједничкој преговарачкој позицији Уније истакнуто је да ће период од 100 дана после светског самита послужити за примену предложених принципа.

– Имамо веома детаљно разрађен заједнички став ЕУ – казао је француски председник Никола Саркози, председавајући Уније, после радног ручка 27 државника на којем је усаглашен јединствен наступ ЕУ пред скуп у Вашингтону.

Интересе 27 држава чланица ЕУ на предстојећем глобалном самиту заступаће четири економски најразвијеније земље – Немачка, Француска, Велика Британија и Италија. Међутим, још је неизвесно учешће Шпаније на заседању светских лидера, јер ова држава инсистира да као представница економских сила Европе буде директно заступљена у Вашингтону. Идеју о шпанском учешћу здушно је подржао Саркози, који је рекао да би изостављање ове земље било тешко, јер она представља осму најјачу економију у свету.

Саркози је објаснио да се у Вашингтону морају донети одлуке о конкретној акцији и да није довољно само расправљати о узроцима кризе.

– Не желимо да пређемо са недостатка регулације на претерану регулацију, али желимо да променимо правила игре у нашим финансијама. Све чланице Уније забринуте су због кризе. Разговарао сам са америчким председником Бушом и пренео му да наш став није агресиван ни према коме – рекао је Саркози.

Лидери 20 држава света и вероватно Шпаније састаће се већ овог викенда у Сао Паулу, где ће практично имати генералну пробу пред вашингтонски самит који је већ незванично назван „нови Бретон Вудс”.

– Састанак у Вашингтону не сме да пропадне, то мора бити историјски састанак – изјавио је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, а слично мишљење изнео је британски премијер Гордон Браун.

– Ово је одлучујући тренутак за светску економију. Одлуке које сада доносимо утицаће на свет у наредној декади, можда и дуже. Људи су схватили да је криза светска и да су потребна глобална решења – казао је Браун по доласку на јучерашњи самит.

Конференција за новинаре која је била најављена за 15 часова, одмах после радног ручка, два пута је одлагана због непланираног продужетка разговора.

О разлозима одуговлачења представљања званичног договора нагађало се међу новинарима, јер је већ јуче у току раног поподнева, док су државници ЕУ пристизали у седиште Европског савета, било различитих оцена предлога за заједнички европски наступ које је припремио председавајући Саркози.

Тако је шведски премијер Фредерик Рајнфелд изразио забринутост због ризика да би се могло претерати са регулативама и да би одговор ЕУ на финансијску кризу могао доћи пребрзо, без претходне детаљне анализе.

Саркози, који се већ раније нашао на удару критике шведске и других влада када је заказивао претходне ванредне самите у Паризу и није на њих позивао свих 27 лидера Уније, већ само представнике неформалне Г-4, за јучерашњи скуп припремио је веома амбициозан сет мера које практично предвиђају централизовано управљање светским финансијама.

Како се незванично могло чути пре почетка јучерашњег заседања, таквим планом он није успео да придобије Немачку.

Луксембуршки премијер и министар финансија европске монетарне уније Жан-Клод Јункер изјавио је на маргинама скупа да ће Европска унија „највероватније” бити у рецесији у 2009. години.

У закључцима јучерашњег самита ЕУ истакнуто је да је јединство ЕУ кључни фактор успешног одговора на кризу, затим да ЕУ мора пружити помоћ чланицама које западну у финансијске тешкоће сумом до 25 милијарди евра, да нови финансијски систем мора да буде заснован на ефикасности и транспарентности, а да истовремено морају бити анализирани узроци који су довели до кризе.

Као један од принципа преговарачке позиције ЕУ дефинисана је „централна улога Међународног монетарног фонда у ефикаснијој финансијској архитектури”. Тако би ММФ убудуће требало да спречава финансијске кризе, стоји у закључцима.

-----------------------------------------------------------------------------

Пре­сед­ник и пре­ми­јер Пољ­ске у сва­ђи

 Бри­сел, 8. но­вем­бра – Пољ­ски пред­сед­ник Лех Ка­чињ­ски за­ме­рио је вла­ди сво­је зе­мље да ни­је ни по­ку­ша­ла да се из­бо­ри за ме­сто на на­ред­ном свет­ском фи­нан­сиј­ском са­ми­ту у Ва­шинг­то­ну, по­зна­том као Г-20. Ка­чињ­ски ни­је про­пу­стио при­ли­ку да јав­но окри­ви пре­ми­је­ра До­нал­да Ту­ска ко­ји је од­лу­чио да не при­су­ству­је ју­че­ра­шњем са­ми­ту у Бри­се­лу ка­да је са­знао да ће пред­сед­ник би­ти та­мо.

То је на­ста­вак отво­ре­ног су­ко­ба по ко­јем ће се пам­ти­ти њи­хов за­јед­нич­ки на­ступ на ок­то­бар­ском са­ми­ту ЕУ. Та­да је Пољ­ску тре­ба­ло да пред­ста­вља­ју пре­ми­јер и ми­ни­стар фи­нан­си­ја, али је Ка­чињ­ски уско­чио уме­сто ми­ни­стра по­зи­ва­ју­ћи се на др­жав­нич­ку функ­ци­ју. Ово­га пу­та сам је у име Пољ­ске уче­ство­вао у из­ра­ди европ­ске плат­фор­ме за гло­бал­не пре­го­во­ре, за­пи­са­не на 10 стра­ни­ца.

Ка­чињ­ски је про­ко­мен­та­ри­сао по за­вр­шет­ку ју­че­ра­шњег са­ми­та да су Ру­му­ни­ју и Ли­тва­ни­ју пред­ста­вља­ли пред­сед­ни­ци и пре­ми­је­ри за­јед­но и да је то нор­мал­на ствар у зе­мља­ма у ко­ји­ма је на де­лу ко­ха­би­та­ци­ја.

Осим то­га пред­сед­ник је не­дав­но кри­ти­ко­вао пре­ми­је­ра да је не­про­ми­шље­но на­ја­вио да ће Пољ­ска уско­ро пре­ћи на евро ва­лу­ту.Сле­де­ћу при­ли­ку да уче­ству­ју на са­ми­ту ЕУ, Ка­чињ­ски и Туск има­ће 10. де­цем­бра у Бри­се­лу.