Evropa spremna za istorijski svetski samit

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 8. novembra – Lideri Evropske unije potvrdili su juče u Briselu odlučnost da uvedu nove mere i pravila kontrole tržišta i finansijskih institucija, kao i potrebu za stvarnom transparentnošću i koordinacijom u oblastima ekonomije na svetskom nivou. Jučerašnji četvrti vanredni samit EU ove jeseni održan je upravo sa idejom da se učvrsti zajednički stav Unije uoči predstojećeg svetskog samita 20 ekonomski najrazvijenijih država 15. novembra u Vašingtonu na kojem će biti razmatrana globalna finansijska kriza i najavljene velike prolećne reforme svetskog finansijskog sistema.

U ozvaničenoj zajedničkoj pregovaračkoj poziciji Unije istaknuto je da će period od 100 dana posle svetskog samita poslužiti za primenu predloženih principa.

– Imamo veoma detaljno razrađen zajednički stav EU – kazao je francuski predsednik Nikola Sarkozi, predsedavajući Unije, posle radnog ručka 27 državnika na kojem je usaglašen jedinstven nastup EU pred skup u Vašingtonu.

Interese 27 država članica EU na predstojećem globalnom samitu zastupaće četiri ekonomski najrazvijenije zemlje – Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija. Međutim, još je neizvesno učešće Španije na zasedanju svetskih lidera, jer ova država insistira da kao predstavnica ekonomskih sila Evrope bude direktno zastupljena u Vašingtonu. Ideju o španskom učešću zdušno je podržao Sarkozi, koji je rekao da bi izostavljanje ove zemlje bilo teško, jer ona predstavlja osmu najjaču ekonomiju u svetu.

Sarkozi je objasnio da se u Vašingtonu moraju doneti odluke o konkretnoj akciji i da nije dovoljno samo raspravljati o uzrocima krize.

– Ne želimo da pređemo sa nedostatka regulacije na preteranu regulaciju, ali želimo da promenimo pravila igre u našim finansijama. Sve članice Unije zabrinute su zbog krize. Razgovarao sam sa američkim predsednikom Bušom i preneo mu da naš stav nije agresivan ni prema kome – rekao je Sarkozi.

Lideri 20 država sveta i verovatno Španije sastaće se već ovog vikenda u Sao Paulu, gde će praktično imati generalnu probu pred vašingtonski samit koji je već nezvanično nazvan „novi Breton Vuds”.

– Sastanak u Vašingtonu ne sme da propadne, to mora biti istorijski sastanak – izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, a slično mišljenje izneo je britanski premijer Gordon Braun.

– Ovo je odlučujući trenutak za svetsku ekonomiju. Odluke koje sada donosimo uticaće na svet u narednoj dekadi, možda i duže. Ljudi su shvatili da je kriza svetska i da su potrebna globalna rešenja – kazao je Braun po dolasku na jučerašnji samit.

Konferencija za novinare koja je bila najavljena za 15 časova, odmah posle radnog ručka, dva puta je odlagana zbog neplaniranog produžetka razgovora.

O razlozima odugovlačenja predstavljanja zvaničnog dogovora nagađalo se među novinarima, jer je već juče u toku ranog popodneva, dok su državnici EU pristizali u sedište Evropskog saveta, bilo različitih ocena predloga za zajednički evropski nastup koje je pripremio predsedavajući Sarkozi.

Tako je švedski premijer Frederik Rajnfeld izrazio zabrinutost zbog rizika da bi se moglo preterati sa regulativama i da bi odgovor EU na finansijsku krizu mogao doći prebrzo, bez prethodne detaljne analize.

Sarkozi, koji se već ranije našao na udaru kritike švedske i drugih vlada kada je zakazivao prethodne vanredne samite u Parizu i nije na njih pozivao svih 27 lidera Unije, već samo predstavnike neformalne G-4, za jučerašnji skup pripremio je veoma ambiciozan set mera koje praktično predviđaju centralizovano upravljanje svetskim finansijama.

Kako se nezvanično moglo čuti pre početka jučerašnjeg zasedanja, takvim planom on nije uspeo da pridobije Nemačku.

Luksemburški premijer i ministar finansija evropske monetarne unije Žan-Klod Junker izjavio je na marginama skupa da će Evropska unija „najverovatnije” biti u recesiji u 2009. godini.

U zaključcima jučerašnjeg samita EU istaknuto je da je jedinstvo EU ključni faktor uspešnog odgovora na krizu, zatim da EU mora pružiti pomoć članicama koje zapadnu u finansijske teškoće sumom do 25 milijardi evra, da novi finansijski sistem mora da bude zasnovan na efikasnosti i transparentnosti, a da istovremeno moraju biti analizirani uzroci koji su doveli do krize.

Kao jedan od principa pregovaračke pozicije EU definisana je „centralna uloga Međunarodnog monetarnog fonda u efikasnijoj finansijskoj arhitekturi”. Tako bi MMF ubuduće trebalo da sprečava finansijske krize, stoji u zaključcima.

-----------------------------------------------------------------------------

Pre­sed­nik i pre­mi­jer Polj­ske u sva­đi

 Bri­sel, 8. no­vem­bra – Polj­ski pred­sed­nik Leh Ka­činj­ski za­me­rio je vla­di svo­je ze­mlje da ni­je ni po­ku­ša­la da se iz­bo­ri za me­sto na na­red­nom svet­skom fi­nan­sij­skom sa­mi­tu u Va­šing­to­nu, po­zna­tom kao G-20. Ka­činj­ski ni­je pro­pu­stio pri­li­ku da jav­no okri­vi pre­mi­je­ra Do­nal­da Tu­ska ko­ji je od­lu­čio da ne pri­su­stvu­je ju­če­ra­šnjem sa­mi­tu u Bri­se­lu ka­da je sa­znao da će pred­sed­nik bi­ti ta­mo.

To je na­sta­vak otvo­re­nog su­ko­ba po ko­jem će se pam­ti­ti nji­hov za­jed­nič­ki na­stup na ok­to­bar­skom sa­mi­tu EU. Ta­da je Polj­sku tre­ba­lo da pred­sta­vlja­ju pre­mi­jer i mi­ni­star fi­nan­si­ja, ali je Ka­činj­ski usko­čio ume­sto mi­ni­stra po­zi­va­ju­ći se na dr­žav­nič­ku funk­ci­ju. Ovo­ga pu­ta sam je u ime Polj­ske uče­stvo­vao u iz­ra­di evrop­ske plat­for­me za glo­bal­ne pre­go­vo­re, za­pi­sa­ne na 10 stra­ni­ca.

Ka­činj­ski je pro­ko­men­ta­ri­sao po za­vr­šet­ku ju­če­ra­šnjeg sa­mi­ta da su Ru­mu­ni­ju i Li­tva­ni­ju pred­sta­vlja­li pred­sed­ni­ci i pre­mi­je­ri za­jed­no i da je to nor­mal­na stvar u ze­mlja­ma u ko­ji­ma je na de­lu ko­ha­bi­ta­ci­ja.

Osim to­ga pred­sed­nik je ne­dav­no kri­ti­ko­vao pre­mi­je­ra da je ne­pro­mi­šlje­no na­ja­vio da će Polj­ska usko­ro pre­ći na evro va­lu­tu.Sle­de­ću pri­li­ku da uče­stvu­ju na sa­mi­tu EU, Ka­činj­ski i Tusk ima­će 10. de­cem­bra u Bri­se­lu.