Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Снабдевање струјом стабилно

Грађани немају разлога за бригу, тренутно се четири петине потреба обезбеђује из сопствене производње, каже директор ЕПС-а Душан Живковић
Снабдевање струјом стабилно
Фото М.Спасојевић

 

Врели талас не посустаје, климе, вентилатори и други расхладни уређаји раде готово непрестано и мало ко у овом часу помишља на рачун за утрошену електричну енергију. Уштеда струје готово да је и немогућа када данима већ асфалт гори, а и да јесте, током лета нема оних популарних попуста који важе зими, када се струја ипак више троши за грејање.

„Грађани немају разлога за бригу. ’Електропривреда Србије’ обезбеђује довољне количине електричне енергије и стабилно снабдевање потрошача. Упркос капиталним и редовним ремонтима у термосектору и ревитализацији РХЕ ’Бајина Башта’, с једне, и повећаној потрошњи електричне енергије с друге стране, ЕПС тренутно четири петине потрошње струје обезбеђује из сопствених производних капацитета”, потврдио је за „Политику” Душан Живковић, генерални директор „Електропривреде Србије”.

Душан Живковић (Фото Д.Мијатовић)

Због, како је истакао, планираних ремонта термоблокова и ревитализације реверзибилне хидроелектране, унапред су планиране и набављене недостајуће количине енергије, и то по најповољнијим условима, ценама. У данима када је потрошња знатно увећана и до 20 одсто у односу на летње максимуме, оптимизацијом производног портфолија недостајућа енергија се купује у сатима када је најјефтинија.

Упитан каква је производња угља и каква је хидролошка ситуација, истиче да је производња угља и електричне енергије у електранама ЕПС-а стабилна и све се одвија у складу са плановима пословања.

„На депонијама је 1,6 милиона тона угља, хидрологија на нивоу који је уобичајен за летње месеце, док акумулације износе 500 гигават-сати. С друге стране, потрошња електричне енергије током топлотног таласа је значајно већа него ранијих година, па је, на пример, у недељу потрошено 103,5 гигават-сати, што је 20 одсто више него ранијих година током лета”, каже први човек ЕПС-а.

Следеће недеље ће после ремонта на мрежи бити блок А6 у ТЕНТ-у, док ће почетком августа бити завршен капитални ремонт блока А1 у Костолцу. У септембру, дакле пре грејне сезоне, биће завршени и капитални ремонти А2 ТЕНТ-а и блок Б1 у Костолцу.

„За енергетску сигурност Србије од велике важности је то што смо после 42 године рада започели ревитализацију РХЕ ’Бајина Башта’. После радова на доводно-одводном тунелу, цевоводу и пратећим затварачима, један агрегат биће у функцији већ наредних дана, док ће ревитализовани агрегат бити на мрежи крајем новембра. Наредне године следи ревитализација и другог агрегата, чиме ћемо створити услове за њихов поуздан рад наредних 35 година, што ће значајно допринети електроенергетској сигурности наше земље. Додатни енергетски мир донеће нам пуштање у пробни рад новог блока Б3 у Костолцу у најскорије време”, закључује Живковић.

Према последњим подацима „Електродистрибуције Београд”, у јуну ове године на територији Србије је остварен проток струје од око 2.098.103.009 киловат-сати, што је 7,5 одсто више у односу на потрошњу у истом месецу лане. Од почетка јула до јуче проток електричне енергије је био већи од 8,7 одсто у односу на исти период 2023. Највећи раст потрошње, како кажу у „Електродистрибуцији Београд” за наш лист, у прве две недеље јула забележен је на територији Београда, од 14,91 одсто, и Новом Саду, од скоро 10 одсто. Упркос свему томе, дистрибутивни систем електричне енергије у Србији функционише стабилно.

Последњи подаци показују да је током викенда у недељу потрошња струје била већа за око 8,55 одсто. На исти дан лане у Београду је био забележен дневни проток од 23,49 милиона киловат-сати, што је за скоро 25 одсто више у односу на исти датум 2023, потврђују у „Електродистрибуцији Београд”.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.