Пријатељ из Чикага

Шеф кабинета будућег председника САД Барака Обаме има веома живописну, по некима и контроверзну биографију, бурну природу и таленте за разноврсне послове. О ватреном темпераменту чикашког политичара Рама Емануела (49) одавно се препричавају анегдоте. Обичај му је, кажу, да у препиркама максимално користи своје гласне жице, да подиже притисак и сарадницима, а некмоли противницима, и да некад чак пређе границу коректне расправе. Једном је чак, како се прича, свом политичком противнику послао поштом покварену рибу, што асоцира на чикашке разрачуне из времена прохибиције. По свом личном стилу, сушта је супротност хладнокрвном Бараку Обами.

Емануел је демократски конгресмен и члан српског кокуса у федералном Представничком дому. Као један од оснивача српског кокуса, насталог пре четири године, био је и његов копредседник заједно с републиканцем Деном Бартоном. То је место препустио конгресменки Мелиси Бин, такође из Чикага, због презаузетости вођењем кампање за конгресне изборе 2006. Као упорни, чврсти, одани стратег и оперативац пресудно је допринео успеху своје странке на овим изборима.

Само 24 часа пошто је изабран за првог црног председника у историји САД, Барак Обама понудио је свом пријатељу и суграђанину место шефа кабинета, а овај се, необично за њега, „хамлетовски” јавно премишљао читав један дан, невољан да породицу, жену и троје деце, пресели у престоницу. Питао се и да ли тиме ремети нагло напредовање у конгресној хијерархији где се унутар сопствене странке попео на треће место. Преовладала је жеља да допринесе историјским променама у САД.

Вашингтон добро познаје и лако ће се снаћи и на једном и на другом крају Авеније Пенсилванија. Инсајдерско искуство у Белој кући стекао је још за време Била Клинтона, код кога је био саветник од 1993. до 1998, а у Конгрес је први пут изабран 2003. У јануару 2007. постао је председавајући Демократског кокуса у САД. У међувремену је био и банкар. Као један од челника неких од највећих финансијских институција с Вол стрита, успео је да стекне знатан иметак, а бије га глас да је један од најспособнијих лобиста за дизање великих сума новца у прилог изборним кампањама.

Емануел је син доктора Бенџамина Емануела, америчког Јеврејина рођеног у Јерусалиму, бившег члана иргуна, тајне ционистичке групе која је деловала у Палестини између 1931. и 1948. Из времена службовања у Клинтоновој администрацији најпоноснији је што је лично осмислио церемонију на травњаку испред Беле куће после преговора у Ослу, када су израелски премијер Јицак Рабин и палестински лидер Јасер Арафат један другом стегли руку.

Иако га због политичке борбености зову Рамбо, Емануел се свесрдно залаже за мировне акције и решења. Као занимљивост из биографије помиње се и да је са успехом завршио средњу балетску школу, за шта је посебно била заинтересована његова мајка, велики борац у синдикалном покрету Чикага. Емануелово средње име је Израел. Он је дубоко је привржен својим коренима, што показује колико је страх да је Барак Обама „тајно нетрпељив према Јеврејима и Израелу” био неоснован. Са Емануелом као шефом кабинета очекује се да ће се предстојећа администрација од почетка активно бавити мировним процесом између Израела и Палестине.