Србија данас обележава Дан борбе против фашизма

У Србији, као и широм света, данас се обележава Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма, који је установљен у знак сећања на погром Јевреја у Немачкој, у ноћи 9. новембра, пре 70 година.

Током те ноћи и раних јутарњих часова наредног дана убијено је 90 немачких Јевреја, више од 20.000 је ухапшено и одведено у концентрационе логоре, а уништене су 1. 574 синагоге, као и многа јеврејска гробља и око 7.000 радњи.

Као повод за овај масовни злочин, тадашња фашистичка власт је искористила вест да је јеврејски избеглица у Француској Хершел Гринспан у огорчењу убио секретара немачке амбасаде у Паризу, Ернста фон Рата, пошто је примио писмо рођака који су му описали ужасне муке преживљене током немачке депортације Јевреја у Пољску октобра 1938.

Погром над Јеврејима био је увод у каснији холокауст у којем ће страдати више од 4.500.000милиона људи широм Европе, а памти се као „Кристална ноћ” због поломљеног стакла на излозима продавница чији су власници махом били Јевреји, а којим су засуте улице Берлина и других немачких градова.

У Немачкој се данас користи израз „Ноћ погрома”, јер се израз „Кристална ноћ” сматра исувише еуфемистичким за почињене злочине. Последњих неколико година невладине организације које се боре за заштиту људских права и негују антифашистичке тековине у Србији указивале су на појачане тенденције изражавања мржње према људима друге нације и вере, сексуалног опредељења, појаве дискриминације, ксенофобије и мизогоније тражећи да им се друштво организовано супротстави.

Појачане дебате и акције уследиле су пошто је 15 припадника ,,Националног строја” 9. новембра 2005. године прекинуло антифашистичку трибину на Филозофском факултету у Новом Саду вређајући присутне повицима „комунистички ретарди”, „усташке слуге” и „јеврејске свиње”, а идејни вођа ове неонацистичке организације Горан Давидовић ошамарио је организатора скупа Зорана Петакова. Давидовић је 10. новембра 2006. још неправоснажном пресудом осуђен на годину дана затвора због ширења верске, националне и расне мржње, Миодраг Стефановић на шест месеци, а остали на условне казне због угрожавања сигурности присутних на трибини.

Афера „Национални строј” изазвала је својеврсни шок у Србији чији је народ такође претрпео геноцид хрватских фашиста и масовне погроме немачких нациста током Другог светског рата у којима је нестало око милион људи.

После овог случаја, с више опреза се бележи сваки графит, изјава или инцидент и све гласније реагује на нову појаву ултрадесних, профашистичких и неонацистичких група које се нису могле чути у време комунизма, а власт предузима конкретне мере како би спречила њихово деловање.

Само ове године у сарадњи надлежних државних органа и цивилног сектора одржано је о томе више јавних дебата укључујући скуп на Факултету политичких наука на тему: „Фашизам и савременост”. У акцији против деловања ових група настала је Антифашистичка кампања која је 11. октобра на Платоу испред београдског Филозофског факултета организовала протест против деловања неофашистичких и неонацистичких организација под паролом: „Неће проћи”. Истовремено је МУП Србије забранио најављени „Марш за јединство Србије” пошто је утврђено да је захтев за његово одржавање поднео Златан Стојановић који је „повезан с неонацистичким организацијама”. Министарство правде је после тога иницирало забрану „Националног строја”, а републички јавни тужилац је 14. октобра Уставном суду Србије упутио предлог да се ова организација забрани, мада није регистрована, зато што делује на изазивању националне, расне и верске мржње. Имајући у виду јавни значај овог предмета, Уставни суд је после два дана, на својој првој седници, одредио судију известиоца како би одмах могао да почне да га обрађује.

У међувремену, невладине организације и поједине парламентарне странке започеле су кампању за доношење закона о забрани неонацистичких или фашистичких организација и употребу њихових симбола.

Предлог тог закона парламенту је поднела посланичка група „За европску Србију”, а документ предвиђа да се из регистра, по сили закона, бришу удружења или организације које делују профашистички или пронацистички.

Коалиција против дискриминације и њени партнери затражили су да Скупштина коначно усвоји Предлог закона против дискриминације, а група стручњака окупљена око Јукома сачинила је Ппредлог новог кривичног закона који би прецизно санкционисао говор мржње.

Стручна служба републичког заштитника грађана урадила је Предлог етичког кодекса којим би се регулисало јавно понашање и иступање, а покренута је и иницијатива за доношење закона о посланицима који би, између осталог, санкционисао говор мржње у парламенту.

У Србији су досад донете две пресуде и то против листа „Курир” због објављивања вица у коме се на неприличан начин говори о Ромима и „Гласа јавности” због текста којим се позива на бојкот хрватске фирме ИДЕА који је окарактерисан као говор мржње.

Све то говори о озбиљним настојањима да се установе законски оквири за системско сузбијање шовинизма, ксенофобије и антисемитизма, али и негује свест о њиховој штетности и ствара друштвена атмосфера у којој не могу настати, ни постојати.