Млинари траже да брашно поскупи 10 динара

Удружење млинске, пекарске и тестеничарске индустрије Србије „Житоунија” упутило је захтев Влади Србије да повећа произвођачке цене белог брашна (Т-500 и Т-400) у паковању од килограм. Како се наводи, разлог је то што је држава понудила откуп пшенице за робне резерве по вишим ценама него што су тренутно на тржишту.

Цене тог брашна су у септембру прошле године „замрзнуте” Уредбом о ограничењу висине цена основних животних намирница, па је произвођачка цена Т-500 у паковању од килограм ограничена на 40,90 динара, а произвођачка цена брашна Т-400 је 45 динара.

Како је објашњено, у време доношења уредбе берзанске цене пшенице износиле су од 18,50 до 19,50 динара по килограму, али с обзиром на то да је Влада Србије 4. јула понудила откуп пшенице за робне резерве по цени од 24 динара, плус порез на додату вредност, што је укупно око 26 динара, „Житоунија” је навела да сматра како мора да се подигне и цена брашна.

– Како је пшеница поскупела око 20 одсто и произвођачка цена брашна у паковању од килограм Т-400 требало би да кошта 55 динара, а Т-500 – 50 динара – навела је у саопштењу „Житоунија”, иначе пословно удружење које окупља највеће фирме у млинарској индустрији.

Килограм белог брашна у домаћим супермаркетима тренутно се може наћи и по цени од 50 динара за килограм, што је сигурно један од апсолутно најјефтнијих производа на тржишту. Производња брашна у Србији у паковањима од килограм је око 50.000 тона годишње, а потрошња по становнику мања је од килограм месечно.

– Званично смо тражили да се у складу с промењеним околностима на тржишту промене и произвођачке цене брашна. Нико од овога не би имао штету, а посебно не грађани, будући да је ово симболичан трошак за породицу. Али то би значило за домаћу индустрију, где 16 произвођача производи брашно у овим паковањима од килограм и која је велики извозник – рекао је за „Политику” Здравко Шајатовић из „Житоније”.

Робне резерве су, подсетимо, пре неколико дана објавиле позив за откуп домаћег жита новог рода од произвођача по цени од 24 динара, без ПДВ-а. Ова цена јесте била виша од просечне берзанске у том тренутку, али је реч о свега 30.000 тона, колико ће држава ускладиштити за стратешке резерве. Зато је питање да та количина може утицати на неке драстичније промене на комерцијалном тржишту жита, будући да се ове године очекује производња од око 2,9 милиона тона. За домаћу потрошњу потребно је око 1,5 милиона тона, а процењене количине расположиве за извоз (уз залихе из претходне године) су око 2,3 милиона тона. Средином маја закључен је први берзански уговор за пшеницу рода 2024. по цени од 22 динара, без ПДВ-а. У јуну се њоме трговало у ценовном распону од 20,5 до 21,5 динара, а пшеницом од прошле године за 20,5 до 25 динара.

Како је објавио „Агропрес”, према подацима Управе царине у 2023/24. тржишној години укупно је извезено око 1,5 милиона тона пшенице и сродних производа, за 43 одсто више него годину дана раније.