Mlinari traže da brašno poskupi 10 dinara

Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija” uputilo je zahtev Vladi Srbije da poveća proizvođačke cene belog brašna (T-500 i T-400) u pakovanju od kilogram. Kako se navodi, razlog je to što je država ponudila otkup pšenice za robne rezerve po višim cenama nego što su trenutno na tržištu.

Cene tog brašna su u septembru prošle godine „zamrznute” Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, pa je proizvođačka cena T-500 u pakovanju od kilogram ograničena na 40,90 dinara, a proizvođačka cena brašna T-400 je 45 dinara.

Kako je objašnjeno, u vreme donošenja uredbe berzanske cene pšenice iznosile su od 18,50 do 19,50 dinara po kilogramu, ali s obzirom na to da je Vlada Srbije 4. jula ponudila otkup pšenice za robne rezerve po ceni od 24 dinara, plus porez na dodatu vrednost, što je ukupno oko 26 dinara, „Žitounija” je navela da smatra kako mora da se podigne i cena brašna.

– Kako je pšenica poskupela oko 20 odsto i proizvođačka cena brašna u pakovanju od kilogram T-400 trebalo bi da košta 55 dinara, a T-500 – 50 dinara – navela je u saopštenju „Žitounija”, inače poslovno udruženje koje okuplja najveće firme u mlinarskoj industriji.

Kilogram belog brašna u domaćim supermarketima trenutno se može naći i po ceni od 50 dinara za kilogram, što je sigurno jedan od apsolutno najjeftnijih proizvoda na tržištu. Proizvodnja brašna u Srbiji u pakovanjima od kilogram je oko 50.000 tona godišnje, a potrošnja po stanovniku manja je od kilogram mesečno.

– Zvanično smo tražili da se u skladu s promenjenim okolnostima na tržištu promene i proizvođačke cene brašna. Niko od ovoga ne bi imao štetu, a posebno ne građani, budući da je ovo simboličan trošak za porodicu. Ali to bi značilo za domaću industriju, gde 16 proizvođača proizvodi brašno u ovim pakovanjima od kilogram i koja je veliki izvoznik – rekao je za „Politiku” Zdravko Šajatović iz „Žitonije”.

Robne rezerve su, podsetimo, pre nekoliko dana objavile poziv za otkup domaćeg žita novog roda od proizvođača po ceni od 24 dinara, bez PDV-a. Ova cena jeste bila viša od prosečne berzanske u tom trenutku, ali je reč o svega 30.000 tona, koliko će država uskladištiti za strateške rezerve. Zato je pitanje da ta količina može uticati na neke drastičnije promene na komercijalnom tržištu žita, budući da se ove godine očekuje proizvodnja od oko 2,9 miliona tona. Za domaću potrošnju potrebno je oko 1,5 miliona tona, a procenjene količine raspoložive za izvoz (uz zalihe iz prethodne godine) su oko 2,3 miliona tona. Sredinom maja zaključen je prvi berzanski ugovor za pšenicu roda 2024. po ceni od 22 dinara, bez PDV-a. U junu se njome trgovalo u cenovnom rasponu od 20,5 do 21,5 dinara, a pšenicom od prošle godine za 20,5 do 25 dinara.

Kako je objavio „Agropres”, prema podacima Uprave carine u 2023/24. tržišnoj godini ukupno je izvezeno oko 1,5 miliona tona pšenice i srodnih proizvoda, za 43 odsto više nego godinu dana ranije.