Светла прича о Чучук Стани

Ми у источној Србији рађамо се, одрастамо и живимо уз легенду о највећем српском јунаку Хајдук Вељку Петровићу и његовој лепој и храброј животној сапутници Чучук Стани. С њим је делила и добро и зло, и раме уз раме ишла у бојеве против Турака.

Овако Наташа Петровић, глумица Народног позоришта Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” у Зајечару говори за „Политику” о хероини коју тумачи у својој награђиваној монодрами „Чучук Стана – Српкиња и Гркиња” аутора и редитеља Жељка Хубача. Монодрама је изведена у понедељак у оквиру манифестације „Неготинско лето”, на летњој сцени Музеја Хајдук Вељка у Неготину, а вечерас ће бити изведена на летњој сцени Позоришног музеја у Зајечару с почетком у 21 сат. Представа је до сада учествовала на фестивалима у Грчкој, Северној Македонији, Београду, Димитровграду… На прошлогодишњем издању фестивала „Actor Of Europe” у Преспи глумица Наташа Петровић добила је награду „Преспански Дионис”.

Чучук Стана је не само српска хероина из времена устанка против Турака, већ и жена која је својим ставовима, поступцима апострофирала нека од основних начела онога што данас зовемо феминизам. Имала је, бележе хроничари, само 15 година када је појурила за онима који су опљачкали кућу њенога оца Радована Пљештића пореклом из Херцеговине.

Са Хајдук Вељком Петровићем упознала се у кући свога пријатеља и саборца Абраша. Пришла му је и пркосно га запитала: „Зар твоји момци не знају убијати Турке, него девојачке дарове красти?” Вељко је збуњено погледао, јер са њим ниједна жена до тада није тако разговарала. Објаснила му је да су његови момци похарали неколико села и грешком однели и девојачку спрему оне која стоји испред њега. Изненађени Хајдук Вељко даровао је и отео: „Сада сам те даровао, сада си моја”. Није то, ипак, било тако једноставно. Хајдук Вељко у то време имао је око 30 година, и већ био ожењен Маријом. Поклонио јој је велико имање у Јагодини, а свештенике подмитио да би оженио лепу Стану.

– Вељка и Стану и њихову љубав описали су и опевали многи, а међу њима и отац српске писмености Вук Стефановић Караџић, као и композитор Стеван Стојановић Мокрањац. С обзиром на то да се 20. јула сваке године обележава дан погибије Хајдук Вељка приликом јуначке одбране Неготина, у понедељак сам извела монодраму у његовом родном завичају и у Вељковом музеју у Неготину. Током августа планирано је да „Чучук Стана” гостује и на „Рашким духовним свечаностима ”– открива Наташа Петровић и додаје:

– Осећам посебну блискост са ликом Чучук Стане јер она представља све жене које су се с муком бориле и избориле за своје место у друштву. Тежак живот, непрестане борбе, сељакање по белом свету, губитак два супруга и оба сина, нису је сломили. И до краја живота је остала борац и одана својим принципима. Током припреме ове улоге најзначајније карактерне црте Чучук Стане налазила сам у многим женама у источној Србији, али и не само ту. Узор ми је била и моја бака Стана. Уз њу сам одрастала и често ми је причала бројне легенде и догодовштине из живота Чучук Стане која је веома присутна у својој родној Крајини.

Иако је потекла из Сикола где није могла стећи неко образовање, Чучук Стана је са 24 године говорила пет језика, познавала норме понашања у високом друштву, спасла живот свом мужу Јоргаћу који је требало да оде у Радовањски луг где би био убијен као и Карађорђе. Била је супериорна у мушком окружењу, посебно у односу на плаховитог Хајдук Вељка који је размишљао срцем.

– Положај жене у Србији почетком 19. века, у време настајања модерне српске државе, био је све само не лак, а  Чучук Стана својим карактером, понашањем и животом, потпуно одудара од прихваћених стереотипа тог времена и представља светао пример како се жена мора борити за своја права и положај у друштву. Сама је себе изградила у хероину која је четири ране задобила борећи се са Хајдук Вељком против Турака, али и у светску даму што је, дружећи се са елитом оног времена у разним балканским државама научила правила понашања у високом друштву, више страних језика и својим карактером, понашањем и интелигенцијом изборила се за признање и поштовање најзначајнијих људи тог времена – каже Наташа Петровић.

И Грци и Срби су јој обећавали да ће бити збринута, али то нису испунили. Чучук Стана је умрла сама, њен гроб трајао је онолико колико је трајао живот њене кћерке. Иако је била релевантна историјска личност о њој нема довољно докумената.

– Нажалост, убрзо после смрти Чучук Стане, због догађаја који су наступили у тек ослобођеној Грчкој и Србији, као личност је била скрајнута и готово потпуно заборављена свуда осим у својој родној Крајини, где је легенда о њој живела. Она свакако и данас, када су се многе ствари у мушко-женским односима наизглед промениле, представља пример свим женама како треба живети и борити се за своје принципе и своје место у овом свету који је, упркос свему, у много чему ипак мушки – закључује Наташа Петровић.