Svetla priča o Čučuk Stani

Mi u istočnoj Srbiji rađamo se, odrastamo i živimo uz legendu o najvećem srpskom junaku Hajduk Veljku Petroviću i njegovoj lepoj i hrabroj životnoj saputnici Čučuk Stani. S njim je delila i dobro i zlo, i rame uz rame išla u bojeve protiv Turaka.

Ovako Nataša Petrović, glumica Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović” u Zaječaru govori za „Politiku” o heroini koju tumači u svojoj nagrađivanoj monodrami „Čučuk Stana – Srpkinja i Grkinja” autora i reditelja Željka Hubača. Monodrama je izvedena u ponedeljak u okviru manifestacije „Negotinsko leto”, na letnjoj sceni Muzeja Hajduk Veljka u Negotinu, a večeras će biti izvedena na letnjoj sceni Pozorišnog muzeja u Zaječaru s početkom u 21 sat. Predstava je do sada učestvovala na festivalima u Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Beogradu, Dimitrovgradu… Na prošlogodišnjem izdanju festivala „Actor Of Europe” u Prespi glumica Nataša Petrović dobila je nagradu „Prespanski Dionis”.

Čučuk Stana je ne samo srpska heroina iz vremena ustanka protiv Turaka, već i žena koja je svojim stavovima, postupcima apostrofirala neka od osnovnih načela onoga što danas zovemo feminizam. Imala je, beleže hroničari, samo 15 godina kada je pojurila za onima koji su opljačkali kuću njenoga oca Radovana Plještića poreklom iz Hercegovine.

Sa Hajduk Veljkom Petrovićem upoznala se u kući svoga prijatelja i saborca Abraša. Prišla mu je i prkosno ga zapitala: „Zar tvoji momci ne znaju ubijati Turke, nego devojačke darove krasti?” Veljko je zbunjeno pogledao, jer sa njim nijedna žena do tada nije tako razgovarala. Objasnila mu je da su njegovi momci poharali nekoliko sela i greškom odneli i devojačku spremu one koja stoji ispred njega. Iznenađeni Hajduk Veljko darovao je i oteo: „Sada sam te darovao, sada si moja”. Nije to, ipak, bilo tako jednostavno. Hajduk Veljko u to vreme imao je oko 30 godina, i već bio oženjen Marijom. Poklonio joj je veliko imanje u Jagodini, a sveštenike podmitio da bi oženio lepu Stanu.

– Veljka i Stanu i njihovu ljubav opisali su i opevali mnogi, a među njima i otac srpske pismenosti Vuk Stefanović Karadžić, kao i kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac. S obzirom na to da se 20. jula svake godine obeležava dan pogibije Hajduk Veljka prilikom junačke odbrane Negotina, u ponedeljak sam izvela monodramu u njegovom rodnom zavičaju i u Veljkovom muzeju u Negotinu. Tokom avgusta planirano je da „Čučuk Stana” gostuje i na „Raškim duhovnim svečanostima ”– otkriva Nataša Petrović i dodaje:

– Osećam posebnu bliskost sa likom Čučuk Stane jer ona predstavlja sve žene koje su se s mukom borile i izborile za svoje mesto u društvu. Težak život, neprestane borbe, seljakanje po belom svetu, gubitak dva supruga i oba sina, nisu je slomili. I do kraja života je ostala borac i odana svojim principima. Tokom pripreme ove uloge najznačajnije karakterne crte Čučuk Stane nalazila sam u mnogim ženama u istočnoj Srbiji, ali i ne samo tu. Uzor mi je bila i moja baka Stana. Uz nju sam odrastala i često mi je pričala brojne legende i dogodovštine iz života Čučuk Stane koja je veoma prisutna u svojoj rodnoj Krajini.

Iako je potekla iz Sikola gde nije mogla steći neko obrazovanje, Čučuk Stana je sa 24 godine govorila pet jezika, poznavala norme ponašanja u visokom društvu, spasla život svom mužu Jorgaću koji je trebalo da ode u Radovanjski lug gde bi bio ubijen kao i Karađorđe. Bila je superiorna u muškom okruženju, posebno u odnosu na plahovitog Hajduk Veljka koji je razmišljao srcem.

– Položaj žene u Srbiji početkom 19. veka, u vreme nastajanja moderne srpske države, bio je sve samo ne lak, a  Čučuk Stana svojim karakterom, ponašanjem i životom, potpuno odudara od prihvaćenih stereotipa tog vremena i predstavlja svetao primer kako se žena mora boriti za svoja prava i položaj u društvu. Sama je sebe izgradila u heroinu koja je četiri rane zadobila boreći se sa Hajduk Veljkom protiv Turaka, ali i u svetsku damu što je, družeći se sa elitom onog vremena u raznim balkanskim državama naučila pravila ponašanja u visokom društvu, više stranih jezika i svojim karakterom, ponašanjem i inteligencijom izborila se za priznanje i poštovanje najznačajnijih ljudi tog vremena – kaže Nataša Petrović.

I Grci i Srbi su joj obećavali da će biti zbrinuta, ali to nisu ispunili. Čučuk Stana je umrla sama, njen grob trajao je onoliko koliko je trajao život njene kćerke. Iako je bila relevantna istorijska ličnost o njoj nema dovoljno dokumenata.

– Nažalost, ubrzo posle smrti Čučuk Stane, zbog događaja koji su nastupili u tek oslobođenoj Grčkoj i Srbiji, kao ličnost je bila skrajnuta i gotovo potpuno zaboravljena svuda osim u svojoj rodnoj Krajini, gde je legenda o njoj živela. Ona svakako i danas, kada su se mnoge stvari u muško-ženskim odnosima naizgled promenile, predstavlja primer svim ženama kako treba živeti i boriti se za svoje principe i svoje mesto u ovom svetu koji je, uprkos svemu, u mnogo čemu ipak muški – zaključuje Nataša Petrović.