Утицај Милвоки Срба на америчке изборе

Да ли ће потомци српских каубоја заиста одлучивати о судбини америчких избора или значајно утицати на њих? Или је то само још једна епизода из наше колективне митоманије?

Заиста је духовито звучала изјава бившег званичника Пентагона задуженог за Балкан Мајкла Карпентера, како се Србија меша у унутрашње ствари Америке! Ни Неле Карајлић се тога не би сетио! Шта је било Мајклу, осим ако није мислио на Николу Јокића?

Било је то пре четири године, а оперативац Џоа Бајдена није био нимало склон стендап комедији уочи председничких избора 2020. године. Човек се само држао дигитрона као пијан плота. Бројеви су му изнова говорили: око 30.000 чланова српке заједнице у Милвокију могу да одлуче америчке изборе.

Како ми Карпентер није личио на поједине овдашње јунаке „Јутјуба” који лутају лавиринтима овог интернет канала, махом сви смртно озбиљни и загледани у вечност, уз тезу да је људска врста настала од Срба, рекох себи: неће ваљда терет будућности света пасти на леђа Милвоки Срба. И шта је то засметало Карпентеру?

Наши званичници активно су подржали Трампову кампању и чак је формализовали, како је то рекао тадашњи шеф дипломатије Ивица Дачић уз активирање организације „Срби за Трампа”. Акција је требало да мотивише „наше Американце” да гласају за Доналда иако је тада Џо Бајден био фаворит. Како је тешко поверовати да је Ивица Питагора коме се одједном указала Милвоки једначина, пре ће бити да је то била координисана акција са Александром Вучићем. С обзиром на понашање америчких дипломата које је Бајден после добијања мандата послао на Балкан и његов мегалополис Београд, а нарочито Кристофера Хила, демократска екипа из Стејт департмента је очигледно олако прешла преко наших дипломатских несташлука.

Сада ствари стоје сасвим другачије. Доналд Трамп је фаворит за председника Америке, а током четвородневне националне конвенције републиканаца у Милвокију, пратећи догађај био је управо скуп „Срби за Трампа”, на који је послата тешка категорија трамповаца, а први међу њима је Ричард Гренел, некадашњи специјални изасланик за Косово и бивши шеф свих америчких тајних служби. Био је и бивши амбасадор у Немачкој, који је просто уживао да велику маму Ангелу Меркел доводи до нервног слома.

Рик Гренел је тип који се нигде не појављује случајно или да би тек убио време. У доба његовог амбасадорског мандата у Берлину није се знало ко ће први одлепршати из фотеље – мама Ангела или он, тако да је његово појављивање на бини испред Милвоки Срба и снажна агитација за Трампа, показала да дигитрон никада не греши. Наша велика заједница у овом граду, око 30.000, врло лако може да одлучи председничке изборе у држави Висконсин, можда најколебљивијој од колебљивих држава. Једноставно, разлика између Трампа и Бајдена била је много мања на претходна два избора и мери се са неколико хиљада гласова.

Како је Трамп бизнисмен више од пола века, он користи и најмањи гласачки ресурс који му је доступан и зато је као кандидата за потпредседника САД изабрао сенатора из Охаја Џеј Ди Венса, који потиче из „појаса рђе”, предела Америке названог по зарђалој машинерији која је била део некада великих фабрика. Овај амерички зарђали појас и пут, протеже се од Охаја, Пенсилваније, Мичигена и Висконсина, средњезападне Америке пуне разочараних људи који једва чекају да виде неког свог, који их разуме и подржава. Фокус је стављен на америчке раднике и фармере, што јесте парадокс, јер је Трамп више него богат човек, али се у његову пројекцију трке међу колебљивцима из колебљивих држава и те како уклапају како бивши маринац Венс, тако и Срби из Милвокија, махом власници малих радњи који су доживели тежак ударац после економског краха 2008. године.

Трамп свакако није изучавао политички укус Срба, али Доналд зна ко о томе нешто више зна. То је управо Рик Гренел кога амерички мејнстрим медији виде на две позиције уколико Трамп постане председник Сједињених Држава. Једна је државни секретар, али како ту позицију потврђује Сенат, друга је саветник за националну безбедност, што значи да ће стари београдски пријатељ заузети једно од кључних места у Белој кући и значајно утицати на спољњу политику Америке. Наравно да неће шапнути Трампу да САД отпризнају Косово, али ће свакако имати много више разумевања за српско питање на Балкану.

Како је национална конвенција била превише згуснута догађајима протекле недеље и затрпана медијима после неуспелог атентата на Трампа, тим више упада у очи делегација републиканаца на скупу „Срби за Трампа”. Поред Гренела, били су ту сенатор Рон Џонсон из Винсконсина, конгресменка Клаудија Тени, као и Род Благојевић, бивши демократски гувернер Илиноиса, уз домаћина, председника Црквене општине Милвоки Мирослава Јовића.

Појава заборављеног Рода Благојевића међу Србима је још једна потврда да Трамп ништа не препушта случају, јер ма како да се појединим чистунцима и присталицама политичке школе наиве може учинити да је Благојевић политички компромитован, Трамп у њему види потенцијал и светлу будућност.

Трамп и Род се осећају као „браћа по оружју”, јер верују да су обојица незаконито прогањани од стране политички мотивисаних тужилаца. Занимљиво је да је Род одбио дил са тужиоцима за 18 месеци затвора, а вероватно би изашао за 12, али је одбивши да призна кривицу, попио 14 година и одлежао осам. И ту је политичка генијалност Доналда Трампа. Род Благојевић свакако није Нелсон Мандела, али је имао снагу да га опонаша. Такве жртве нису уобичајене у данашњој ери егоизма, а нарочито не међу врстом политичара. Отуда га је Трамп одмах призвао своме јату, као драгоцену птичицу која се на српском језику обратила двема генерацијама Милвоки Срба. Прва је дошла у 19. веку углавом из Лике, Баније и Кордуна, а друга током грађанског рата крајем прошлог века.

Занимљиво је да је Хилари Клинтон, када је изгубила од Трампа 2016. године, освојила три милиона гласова више, али јој је Овална соба, за коју је не вежу нарочито лепе успомене, измакла управо због пораза у кључним државама, а међу њима су биле управо Висконсин и Пенсилванија, где је Трамп прошао за по један одсто разлике.

Иронија судбине је да је у Пенсилванији покушан атентат на њега, а да је у Висконсину послао Ричарда Гренела, стилизованог политичког булдожера, са задатком да привуче Србе који добро памте како је Џо Бајден следбеник спољне политике Била Клинтона. Дакле, свега онога што Трамп презире и онога чега се Срби сећају по злу.

Једна од мање видљивих, али никако мање значајних нити између Трампа и Срба јесу послови Трамповог зета Џареда Кушнера у региону. Кушнер није никако обичан зет из холивудских сапуница, већ човек са великим политичким утицајем на свога таста и зато је снажно одјекнула вест да ће на месту рушевина Генералштаба у Београду током НАТО агресије Џаред градити луксузни комплекс станова и хотел, уз меморијални центар. Али мозак ове пословне операције управо је Рик Гренел који не крије своје одличне везе са Александром Вучићем.

Гренел иначе важи за лојалног и неуморног гласника Трампа који преноси захтеве свога шефа са ефикасношћу и ратоборношћу која гуши његове саговорнике. Он уноси бомбастичну бравуру у америчку дипломатију коју Трамп веома цени и у компликованим међународним односима, свакако је боље имати га за савезника. Нарочито ако Доналд Трамп уђе у Белу кућу.

Чак и ако не уђе, такви момци су више него драгоцени. Уосталом, када су Кушнер и Гренел били у Београду, Бајденов амбасадор Кристофер Хил није изашао из града.

Једноставно је. Играч попут Ричарда Гренела, који је једно време био шеф свих америчких тајних служби, никада не излази из њих! Ако је он сматрао да треба да страствено агитује за Трампа пред 200 Срба у Милвокију, онда сигурно зна да се око тамошњих Срба мотају и активисти демократа.