Пожар на руско-индијској „акули“

Шта се тачно догодило да је опет једна руска нуклеарна подморница доживела велику несрећу са 20 погинулих чланова посаде и привремено укрцаног особља показаће, наравно, истрага. Већ први извештаји о несрећи на нуклеарној подморници класе „акула” показују да је то нетипична подморница за ту класу подводних ратних бродова. Наиме, уобичајено посада подморница класе „акула” броји 85 људи, па број од 208 особа, колико се у моменту несреће затекло на подморници, говори о радовима и испитивању на броду.

Основно питање гласи: је ли подморница „Нерпа”, која је требало да буде изнајмљена Индији, била, заправо, подигнута додатним преуређењима која су тражили адмирали индијске ратне морнарице. Индија има праксу и искуство у изнајмљивању руских атомских подморница, пре више година под индијским именом „Чакра” већ је пловила једна руска нуклеарна подморница. Иначе, подморнице класе „акула” су после подморница класе „алфа” и најбрже руске нуклеарне подморнице. „Акула” под водом достиже брзину од преко 42 чвора, а „алфа” чак и 45 чворова.

У бродоградилишту Комсомолск је до 1985. године изграђено 11 нуклеарних нападних подморница типа „акула”, а имена су била: „Барс”, „Јагуар”, „Пантера”, „Волк”, „Леопард”, „Тигар”, „Рис”... Касније је започето још пет таквих пловних јединица. Прве верзије „акуле” имале су подводни депласман од 9.100 тона, димензије 103 х 14 х 10,4 метара, погон од два нуклеарна реактора са две парне турбине снаге 47.600 КС. Наоружање се састојало од крстарећих ракета СС-Н-21 које се лансирају из торпедних цеви калибра 533 мм са дометом пројектила од око 3.000 км, и могућношћу ношења бојеве атомске главе од 100 килотона, ту је и шест торпедних цеви од 650 мм и противподморнички систем СС-Н-15. Дубина роњења подморнице била је пројектована на око 400 метара.

Сви ови подаци за прве верзије „акуле” разликују се од података за подморницу „Нерпа”, што је доказ да је реч побољшаној „акули”, која може да рони и до 600 метара, која је дужа и ужа од старе верзије „акуле”, али и плови спорије, негде око 30 чворова под водом, јер је добила и целу лепезу нових система наоружања, сигурно по жељи индијског наручиоца. Мањи број чланова посаде на „Нерпи”, њих 73, у односу на 85 људи на руским верзијама „акуле” вероватно је последица и веће аутоматизације у систему управљања бродом. Како се на свим атомским, и не само на атомским подморницама у свету, на први сензорски сигнал ватре и пожара аутоматски укључују разни противпожарни апарати, такво је и објашњење, које је, за сада, дато за трагедију на подморници „Нерпа”. Но, шта је конкретно довело до реакције аутоматског система са фреоном остаје да се види. Апсурд је да превелика модернизација и аутоматизација по сваку цену у борбеним системима понекад може да буде и убитачна.