Požar na rusko-indijskoj „akuli“

Šta se tačno dogodilo da je opet jedna ruska nuklearna podmornica doživela veliku nesreću sa 20 poginulih članova posade i privremeno ukrcanog osoblja pokazaće, naravno, istraga. Već prvi izveštaji o nesreći na nuklearnoj podmornici klase „akula” pokazuju da je to netipična podmornica za tu klasu podvodnih ratnih brodova. Naime, uobičajeno posada podmornica klase „akula” broji 85 ljudi, pa broj od 208 osoba, koliko se u momentu nesreće zateklo na podmornici, govori o radovima i ispitivanju na brodu.

Osnovno pitanje glasi: je li podmornica „Nerpa”, koja je trebalo da bude iznajmljena Indiji, bila, zapravo, podignuta dodatnim preuređenjima koja su tražili admirali indijske ratne mornarice. Indija ima praksu i iskustvo u iznajmljivanju ruskih atomskih podmornica, pre više godina pod indijskim imenom „Čakra” već je plovila jedna ruska nuklearna podmornica. Inače, podmornice klase „akula” su posle podmornica klase „alfa” i najbrže ruske nuklearne podmornice. „Akula” pod vodom dostiže brzinu od preko 42 čvora, a „alfa” čak i 45 čvorova.

U brodogradilištu Komsomolsk je do 1985. godine izgrađeno 11 nuklearnih napadnih podmornica tipa „akula”, a imena su bila: „Bars”, „Jaguar”, „Pantera”, „Volk”, „Leopard”, „Tigar”, „Ris”... Kasnije je započeto još pet takvih plovnih jedinica. Prve verzije „akule” imale su podvodni deplasman od 9.100 tona, dimenzije 103 h 14 h 10,4 metara, pogon od dva nuklearna reaktora sa dve parne turbine snage 47.600 KS. Naoružanje se sastojalo od krstarećih raketa SS-N-21 koje se lansiraju iz torpednih cevi kalibra 533 mm sa dometom projektila od oko 3.000 km, i mogućnošću nošenja bojeve atomske glave od 100 kilotona, tu je i šest torpednih cevi od 650 mm i protivpodmornički sistem SS-N-15. Dubina ronjenja podmornice bila je projektovana na oko 400 metara.

Svi ovi podaci za prve verzije „akule” razlikuju se od podataka za podmornicu „Nerpa”, što je dokaz da je reč poboljšanoj „akuli”, koja može da roni i do 600 metara, koja je duža i uža od stare verzije „akule”, ali i plovi sporije, negde oko 30 čvorova pod vodom, jer je dobila i celu lepezu novih sistema naoružanja, sigurno po želji indijskog naručioca. Manji broj članova posade na „Nerpi”, njih 73, u odnosu na 85 ljudi na ruskim verzijama „akule” verovatno je posledica i veće automatizacije u sistemu upravljanja brodom. Kako se na svim atomskim, i ne samo na atomskim podmornicama u svetu, na prvi senzorski signal vatre i požara automatski uključuju razni protivpožarni aparati, takvo je i objašnjenje, koje je, za sada, dato za tragediju na podmornici „Nerpa”. No, šta je konkretno dovelo do reakcije automatskog sistema sa freonom ostaje da se vidi. Apsurd je da prevelika modernizacija i automatizacija po svaku cenu u borbenim sistemima ponekad može da bude i ubitačna.