Наде ни грам

Враћа се Партизан из Лублина, пољског града у коме га је, због рата у својој земљи, дочекао кијевски Динамо, без грама наде. Не само због тога што је потучен до ногу, чак са 6:2 (3:1), него зато што нема игру којом би иоле могао да се супротстави екипи какву има његов противник.

Док се „црно-бели” муче с лоптом, не знају шта ће с њом, спори су и увек некако у раскораку са саиграчем или лоптом, Кијевљани су владали њоме као да им је везана за ногу, знали су сваког тренутка шта хоће и како то да остваре. Било је тренутака када су се једноставно поигравали колико су били надмоћнији.

Право је чудо како је Партизан дао два гола. Први је пао без икакве опасности по гол украјинског тима. Десни бек Каравајев се превише занео, Калулу је био упоран, мотао се око њега и однео му лопту. Било је то на десетак метара од гола, али казнени простор је био пун и тешко да би било опасности по гол Динама. Међутим, његовом десном беку није било довољно што је начинио једну грешку, хтео је да се искупи, па је начинио и другу, неупоредиво тежу. Закаснио је да избије лопту, па је ударио Партизановог играча по нози. Судија Дингерт није приметио да је био прекршај, него је то видео тек кад је погледао снимак. Показао је на белу тачку у 18. минуту. Салдања је прибрано сачекао да голман крену у страну, а онда, за сваки случај подигао лопту и по средини гола је послао у мрежу – 1:0 за госте, који до тада и нису озбиљније прешли на противничку половину.

Држали су „црно-бели” ту срећом стечену предност до 38. минуту, а онда не само што су је испустили, него су просули много више него што су помузли. Ведро им је пробушио Шапаренко. Добио је од Кабајева употребљиву лопту по земљи с леве стране, наместио и негде надомак казненог простора пуцао. Јовановић је, вероватно, био и покривен, докачио је лопту руком, али није одбранио, него ју је само проследио изнад себе у мрежу.

Као да се тог тренутку Партизан распао. Два минута касније домаћин је повео. Ноншалантно су пребацивали одговорност његови играч један на другога, нико се није сетио да избије лопту што даље, него су је као врућ кромпир гурали између себе, на крају је она пала на ногу Брешку на ивици шеснаестерца, који ју је одатле послао у голманов десни угао, а она се од стативе одбила у гол (2:1).

Ошамућени „црно-бели” нису могли да догурају ни до краја полувремена с тим резултатом, него су примили и трећи гол. Овога пута је то био заиста пех, али казна за њихову дезоријентисаност. Дошла је лопта до Каравајева на левој страни шеснаестерца, он је распалио по њој, а она се одбила од Антићеве ноге, одскочила, прелетела голмана и завршила у мрежи (3:1).

Најгоре слутње су се обистиниле у другом полувремену. Партизан, без обзира на измене, није могао да се супротстави и у 55. минуту било је 4:1. Изгубили су лопту на противничкој половини његови играчи, узео ју је Кабајев, претрчао с њом цело игралиште, нико се није усудио да му се испречи и кад је дошао до 18 метара хладнокрвно је неодбрањиво гађао у голманов доњи десни угао.

Трачак наде вратио се Партизану у 65. минуту. Калулу је убацио лопту пред гол, Натхо ју је докачио главом, али она није ни отишла ка голу, него на другу страну ка Зубаиру, који ју је вратио пред гол Салдањи. Динамов голман није озбиљно схватио оно што се дешава, а Партизанов центарфор је био бржи и од Дјачука и пребацио некако лопту преко гол-линије (4:2).

Међутим, то није утицало на однос снага на терену. Динамо је наставио да везе, Партизан да посрће. У 81. минуту Брашко је послао пројектил с око 30 метара. Јовановић је крајњим напором одбранио, али је кратко одбио лопту. Успавани Антић је, уместо да је избије, макар у корнер, покушао да је задржи, па ју је не само изгубио, него и испао из игралишта, а Волошин је смирено створио шансу Попову, који је из непосредне близине послао лопту у гол, што Марковић није стигао да спречи (5:2).

Дотучени су „црно-бели” у 82. минуту. Кијевљани су извели акцију о каквој само може да се машта. Два пута су протурили противницима лопту кроз ноге и на крају је Пихаљчук савладао Јовановића прорачунатим ударцем „кроз” Аријагу (6:2).

Имају Кијевљани слабости, тим пре што им је ово прва такмичарска утакмица у новој сезони, али Партизан је ниво испод њих, тако да нема разлога да се заварава и верује у чудо у реваншу, 31. јула у Београду.

Иначе, мечу је претходила политичка провокација домаћина. Његов тренер је прогласио припреме Партизана у Русији и играње утакмица с тамошњим клубовима за непријатељски поступак према Динаму и Украјини, што је подржао и сам клуб. На терену је, међутим, све било спортски и бољи је заслужено победио.

Стадион: Лублин. Гледалаца: 7.000. Судија: Дингерт (Немачка). Стрелци: 0:1 Салдања (пенал, 19), 1:1 Шапаренко (38), 2:1 Брашко (40), 3:1 Антић (аутогол, 42), 4:1 Кабајев (55), 4:2 Салдања (65), 5:2 Попов (81), 6:2 Пихаљонок (87). Жути картони: Брашко (Динамо), Салдања, Де Медина, Аријага (Партизан).

ДИНАМО (К): Бушчан 7, Каравајев 5 (од 46. Малиш 6), Вивчаренко 7, Брашко 8 (од 83. Андријевски –), Дјачук 7, Попов 7, Јармоленко 6 (од 67. Волошин 7), Бујалски 5 (од 46. Пихаљонок 7), Ванат 6, Шапаренко 8 (од 83. Лонвајк –), Кабајев 8. Тренер: Шовковски.

ПАРТИЗАН: А. Јовановић 7, Де Медина 5 (од 59. Филиповић 5), Антић 5, Аријага 5, Марковић 7, Мујакић 6, Северина 5 (од 59. Зубаиру 6), Гох 5 (од 46. Шћекић 5), Салдања 7, Захид 5 (од 59. Натхо 6), Калулу 6 (од 74. Трифуновић –). Тренер: Станојевић.