Nade ni gram

Vraća se Partizan iz Lublina, poljskog grada u kome ga je, zbog rata u svojoj zemlji, dočekao kijevski Dinamo, bez grama nade. Ne samo zbog toga što je potučen do nogu, čak sa 6:2 (3:1), nego zato što nema igru kojom bi iole mogao da se suprotstavi ekipi kakvu ima njegov protivnik.

Dok se „crno-beli” muče s loptom, ne znaju šta će s njom, spori su i uvek nekako u raskoraku sa saigračem ili loptom, Kijevljani su vladali njome kao da im je vezana za nogu, znali su svakog trenutka šta hoće i kako to da ostvare. Bilo je trenutaka kada su se jednostavno poigravali koliko su bili nadmoćniji.

Pravo je čudo kako je Partizan dao dva gola. Prvi je pao bez ikakve opasnosti po gol ukrajinskog tima. Desni bek Karavajev se previše zaneo, Kalulu je bio uporan, motao se oko njega i odneo mu loptu. Bilo je to na desetak metara od gola, ali kazneni prostor je bio pun i teško da bi bilo opasnosti po gol Dinama. Međutim, njegovom desnom beku nije bilo dovoljno što je načinio jednu grešku, hteo je da se iskupi, pa je načinio i drugu, neuporedivo težu. Zakasnio je da izbije loptu, pa je udario Partizanovog igrača po nozi. Sudija Dingert nije primetio da je bio prekršaj, nego je to video tek kad je pogledao snimak. Pokazao je na belu tačku u 18. minutu. Saldanja je pribrano sačekao da golman krenu u stranu, a onda, za svaki slučaj podigao loptu i po sredini gola je poslao u mrežu – 1:0 za goste, koji do tada i nisu ozbiljnije prešli na protivničku polovinu.

Držali su „crno-beli” tu srećom stečenu prednost do 38. minutu, a onda ne samo što su je ispustili, nego su prosuli mnogo više nego što su pomuzli. Vedro im je probušio Šaparenko. Dobio je od Kabajeva upotrebljivu loptu po zemlji s leve strane, namestio i negde nadomak kaznenog prostora pucao. Jovanović je, verovatno, bio i pokriven, dokačio je loptu rukom, ali nije odbranio, nego ju je samo prosledio iznad sebe u mrežu.

Kao da se tog trenutku Partizan raspao. Dva minuta kasnije domaćin je poveo. Nonšalantno su prebacivali odgovornost njegovi igrač jedan na drugoga, niko se nije setio da izbije loptu što dalje, nego su je kao vruć krompir gurali između sebe, na kraju je ona pala na nogu Brešku na ivici šesnaesterca, koji ju je odatle poslao u golmanov desni ugao, a ona se od stative odbila u gol (2:1).

Ošamućeni „crno-beli” nisu mogli da doguraju ni do kraja poluvremena s tim rezultatom, nego su primili i treći gol. Ovoga puta je to bio zaista peh, ali kazna za njihovu dezorijentisanost. Došla je lopta do Karavajeva na levoj strani šesnaesterca, on je raspalio po njoj, a ona se odbila od Antićeve noge, odskočila, preletela golmana i završila u mreži (3:1).

Najgore slutnje su se obistinile u drugom poluvremenu. Partizan, bez obzira na izmene, nije mogao da se suprotstavi i u 55. minutu bilo je 4:1. Izgubili su loptu na protivničkoj polovini njegovi igrači, uzeo ju je Kabajev, pretrčao s njom celo igralište, niko se nije usudio da mu se ispreči i kad je došao do 18 metara hladnokrvno je neodbranjivo gađao u golmanov donji desni ugao.

Tračak nade vratio se Partizanu u 65. minutu. Kalulu je ubacio loptu pred gol, Natho ju je dokačio glavom, ali ona nije ni otišla ka golu, nego na drugu stranu ka Zubairu, koji ju je vratio pred gol Saldanji. Dinamov golman nije ozbiljno shvatio ono što se dešava, a Partizanov centarfor je bio brži i od Djačuka i prebacio nekako loptu preko gol-linije (4:2).

Međutim, to nije uticalo na odnos snaga na terenu. Dinamo je nastavio da veze, Partizan da posrće. U 81. minutu Braško je poslao projektil s oko 30 metara. Jovanović je krajnjim naporom odbranio, ali je kratko odbio loptu. Uspavani Antić je, umesto da je izbije, makar u korner, pokušao da je zadrži, pa ju je ne samo izgubio, nego i ispao iz igrališta, a Vološin je smireno stvorio šansu Popovu, koji je iz neposredne blizine poslao loptu u gol, što Marković nije stigao da spreči (5:2).

Dotučeni su „crno-beli” u 82. minutu. Kijevljani su izveli akciju o kakvoj samo može da se mašta. Dva puta su proturili protivnicima loptu kroz noge i na kraju je Pihaljčuk savladao Jovanovića proračunatim udarcem „kroz” Arijagu (6:2).

Imaju Kijevljani slabosti, tim pre što im je ovo prva takmičarska utakmica u novoj sezoni, ali Partizan je nivo ispod njih, tako da nema razloga da se zavarava i veruje u čudo u revanšu, 31. jula u Beogradu.

Inače, meču je prethodila politička provokacija domaćina. Njegov trener je proglasio pripreme Partizana u Rusiji i igranje utakmica s tamošnjim klubovima za neprijateljski postupak prema Dinamu i Ukrajini, što je podržao i sam klub. Na terenu je, međutim, sve bilo sportski i bolji je zasluženo pobedio.

Stadion: Lublin. Gledalaca: 7.000. Sudija: Dingert (Nemačka). Strelci: 0:1 Saldanja (penal, 19), 1:1 Šaparenko (38), 2:1 Braško (40), 3:1 Antić (autogol, 42), 4:1 Kabajev (55), 4:2 Saldanja (65), 5:2 Popov (81), 6:2 Pihaljonok (87). Žuti kartoni: Braško (Dinamo), Saldanja, De Medina, Arijaga (Partizan).

DINAMO (K): Buščan 7, Karavajev 5 (od 46. Mališ 6), Vivčarenko 7, Braško 8 (od 83. Andrijevski –), Djačuk 7, Popov 7, Jarmolenko 6 (od 67. Vološin 7), Bujalski 5 (od 46. Pihaljonok 7), Vanat 6, Šaparenko 8 (od 83. Lonvajk –), Kabajev 8. Trener: Šovkovski.

PARTIZAN: A. Jovanović 7, De Medina 5 (od 59. Filipović 5), Antić 5, Arijaga 5, Marković 7, Mujakić 6, Severina 5 (od 59. Zubairu 6), Goh 5 (od 46. Šćekić 5), Saldanja 7, Zahid 5 (od 59. Natho 6), Kalulu 6 (od 74. Trifunović –). Trener: Stanojević.