Преминуо академик Милан Лојаница

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да је 23. јула, у Београду, у 85. години, преминуо редовни члан САНУ Милан Лојаница, један од наших најзначајнијих архитеката и редовни професор Београдског универзитета, пренео је Танјуг.

Милан Лојаница је рођен 8. јануара 1939. године у Београду. Главно поље његовог стручно-уметничког, научног и образовног рада обухватало је област теорије и праксе архитектонско-урбанистичког пројекотвања. Дипломирао је 1962. године на Архитектонском факултету у Београду. У периоду од 1963. до 1967. био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, као секретар Одбора за функционалитет.

У звање асистента на Катедри за пројектовање Архитектонског факултета у Београду Лојаница је изабран 1965. године. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1988. године. Током дуге и плодносне професорске каријере обављао је бројне дужности на факултету међу којима су: шеф Катедре за пројектовање, продекан за наставу и руководилац програма последипломских студија.

Аутор је више од двадесет изведених пројеката, међу којима је више пројеката великих градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских зона Београда, Новог Сада, Ваљева, Панчева, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња, Варшаве. Упоредо са пројектантским радом бавио се истраживањима у области теорије архитектуре.

Његова библиографија садржи преко педесет научних и стручних радова, три монографске студије, четири стручне публикације. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног 2008. године.

Од 2011. до 2023. обављао је дужност секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, касније Одељења уметности САНУ (2020). Један је од покретача иницијативе да се Одељење ликовне и музичке уметности САНУ преименује у Одељење уметности САНУ, како би се чланство у Академији проширило и на друге области уметности.

Као секретар поменутог Одељења дао је велики допринос раду САНУ. Био је главни и одговорни уредник Речника појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ Том I, II, III (2006−2023), као и председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ и руководилац пројекта Метаморфоза архитектонских облика.

Академик Лојаница је био члан многих научних и стручних институција и удружења, међу којима су: Академија архитеката Србије, (1994), Инжењерска академија Југославије, Академија инжењерских наука Србије (1998), Савез архитеката Србије (САС), Асоцијација српских архитеката, Удружење архитеката Београда и Инжењерска комора Србије. Добитник је бројних признања међу којима се издвајају: две Октобарске награде Београда (1971, 1982) , Награда Врховног савета града Варшаве за унапређење архитектуре и урбанизма (1972), Признање студената Београдског универзитета за допринос развоју универзитетске наставе (1973), Велика награда Савеза архитеката Србије за укупно дело (1982), Награда удружења универзиетских професора и научника Србије (2010), Повеља Асоцијације српских архитеката за животно дело (2011), Награда Инжењерске коморе Србије за животно дело (2016), Повеља Савеза инжењера и техничара (2018), Годишња награда УАС за најуспешније дело из свих области архитектуре реализовано у 2017. години. Награда 40. салона архитектуре – "Поље будућности" у категорији архитектуре (2018) и Номинација за међународну награду Европске уније за савремену архитектуру – Mies Award 19 (2018). Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и културу.