Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо академик Милан Лојаница

Преминуо академик Милан Лојаница
(Фото Н. Марјановић)

Српска академија наука и уметности са великом жалошћу обавештава јавност да је 23. јула, у Београду, у 85. години, преминуо редовни члан САНУ Милан Лојаница, један од наших најзначајнијих архитеката и редовни професор Београдског универзитета, пренео је Танјуг.

Милан Лојаница је рођен 8. јануара 1939. године у Београду. Главно поље његовог стручно-уметничког, научног и образовног рада обухватало је област теорије и праксе архитектонско-урбанистичког пројекотвања. Дипломирао је 1962. године на Архитектонском факултету у Београду. У периоду од 1963. до 1967. био је запослен у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, као секретар Одбора за функционалитет.

У звање асистента на Катедри за пројектовање Архитектонског факултета у Београду Лојаница је изабран 1965. године. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1988. године. Током дуге и плодносне професорске каријере обављао је бројне дужности на факултету међу којима су: шеф Катедре за пројектовање, продекан за наставу и руководилац програма последипломских студија.

Аутор је више од двадесет изведених пројеката, међу којима је више пројеката великих градских целина и сложенијих реконструкција у оквиру градских зона Београда, Новог Сада, Ваљева, Панчева, Љубљане, Загреба, Осијека, Требиња, Варшаве. Упоредо са пројектантским радом бавио се истраживањима у области теорије архитектуре.

Његова библиографија садржи преко педесет научних и стручних радова, три монографске студије, четири стручне публикације. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2003. године, а за редовног 2008. године.

Од 2011. до 2023. обављао је дужност секретара Одељења ликовне и музичке уметности САНУ, касније Одељења уметности САНУ (2020). Један је од покретача иницијативе да се Одељење ликовне и музичке уметности САНУ преименује у Одељење уметности САНУ, како би се чланство у Академији проширило и на друге области уметности.

Као секретар поменутог Одељења дао је велики допринос раду САНУ. Био је главни и одговорни уредник Речника појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ Том I, II, III (2006−2023), као и председник Одбора за Речник појмова из области ликовних уметности и архитектуре САНУ и руководилац пројекта Метаморфоза архитектонских облика.

Академик Лојаница је био члан многих научних и стручних институција и удружења, међу којима су: Академија архитеката Србије, (1994), Инжењерска академија Југославије, Академија инжењерских наука Србије (1998), Савез архитеката Србије (САС), Асоцијација српских архитеката, Удружење архитеката Београда и Инжењерска комора Србије. Добитник је бројних признања међу којима се издвајају: две Октобарске награде Београда (1971, 1982) , Награда Врховног савета града Варшаве за унапређење архитектуре и урбанизма (1972), Признање студената Београдског универзитета за допринос развоју универзитетске наставе (1973), Велика награда Савеза архитеката Србије за укупно дело (1982), Награда удружења универзиетских професора и научника Србије (2010), Повеља Асоцијације српских архитеката за животно дело (2011), Награда Инжењерске коморе Србије за животно дело (2016), Повеља Савеза инжењера и техничара (2018), Годишња награда УАС за најуспешније дело из свих области архитектуре реализовано у 2017. години. Награда 40. салона архитектуре – "Поље будућности" у категорији архитектуре (2018) и Номинација за међународну награду Европске уније за савремену архитектуру – Mies Award 19 (2018). Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупно српско друштво и културу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.