Била некад абаџијска радња

Вишеград – Подручје Доњег Вардишта код Вишеграда смештено је уз саму границу са Србијом. Некада је кроз њега водила караванска, а касније и једина веза између Ужица и Вишеграда, јер је овуда пролазио макадамски друм према Добруну, преко Станишевца. Старе, раштркане куће оронулих фасада сведоче о прохујалом времену када су овдашње породице имале по десет, па чак и петнаест чланова домаћинства. Данас у већини њих нема никога, а у осталим је мало младих људи.

Иако је удаљено мање од пола километра од магистралног пута и границе према Србији у њега се још долази уским, лошим макадамским путем, грађеним за време Аустроугарске.

У центру села, испод давно напуштене жандармеријске станице гордо пркоси времену одавно напуштена кућа у којој је између два светска рата радила абаџијска радња. По речима старине Милије Јовичића, власник ове абаџијске, односно кројачке радње, био је извесни Кондић.

– Сећам се, поред њега радила су још тројица абаџија. Имали су пуне руке посла. Кројили су и шили традиционална србијанска одела од сукна и шајка, а муштерије су стизале од Ужица, Златибора, Мокре Горе, те Добруна, Вишеграда и других места у Босни, сећа се Јовичић.

Ова абаџијска радња је радила све до Другог светског рата, након чега је затворена. Након Другог светског рата практично није ни отварана, јер је са појавом савременије одеће постала нерентабилна.

– Не знам колико тачно, али је затворена скоро шездесетак година. У међувремену су прозорска стакла попуцала, зидови оронули, а коров и саднице воћа изникли око ње, каже Јовичић.

Овако запуштена и остављена као стамени обелиск сведочи о једном времену, навикама, потребама и модним трендовима тадашњих становника околних села, али и градова.