Bila nekad abadžijska radnja

Višegrad – Područje Donjeg Vardišta kod Višegrada smešteno je uz samu granicu sa Srbijom. Nekada je kroz njega vodila karavanska, a kasnije i jedina veza između Užica i Višegrada, jer je ovuda prolazio makadamski drum prema Dobrunu, preko Staniševca. Stare, raštrkane kuće oronulih fasada svedoče o prohujalom vremenu kada su ovdašnje porodice imale po deset, pa čak i petnaest članova domaćinstva. Danas u većini njih nema nikoga, a u ostalim je malo mladih ljudi.

Iako je udaljeno manje od pola kilometra od magistralnog puta i granice prema Srbiji u njega se još dolazi uskim, lošim makadamskim putem, građenim za vreme Austrougarske.

U centru sela, ispod davno napuštene žandarmerijske stanice gordo prkosi vremenu odavno napuštena kuća u kojoj je između dva svetska rata radila abadžijska radnja. Po rečima starine Milije Jovičića, vlasnik ove abadžijske, odnosno krojačke radnje, bio je izvesni Kondić.

– Sećam se, pored njega radila su još trojica abadžija. Imali su pune ruke posla. Krojili su i šili tradicionalna srbijanska odela od sukna i šajka, a mušterije su stizale od Užica, Zlatibora, Mokre Gore, te Dobruna, Višegrada i drugih mesta u Bosni, seća se Jovičić.

Ova abadžijska radnja je radila sve do Drugog svetskog rata, nakon čega je zatvorena. Nakon Drugog svetskog rata praktično nije ni otvarana, jer je sa pojavom savremenije odeće postala nerentabilna.

– Ne znam koliko tačno, ali je zatvorena skoro šezdesetak godina. U međuvremenu su prozorska stakla popucala, zidovi oronuli, a korov i sadnice voća iznikli oko nje, kaže Jovičić.

Ovako zapuštena i ostavljena kao stameni obelisk svedoči o jednom vremenu, navikama, potrebama i modnim trendovima tadašnjih stanovnika okolnih sela, ali i gradova.