„Пандора” запленила око 6.400 артефаката

Једна од највећих акција против међународне трговине уметничким делима, у којој је ухапшено 85 особа, завршена је крајем прошле недеље, када је Европол саопштио да је у међународној операцији „Пандора” заплењено око 6.400 артефаката. У операцији су учествовали припадници царинских служби и полиција из 25 земаља, на челу са шпанском полицијом и уз подршку Европола и Интерпола.

Током операције „Пандора” извршено је неколико хиљада претреса на бројним аеродромима, лукама и граничним прелазима, али и у музејима, аукцијским кућама и приватним резиденцијама. Оперативним претраживањем веб-сајтова на интернету откривено је чак 580 украдених предмета. Међу земљама учесницама масивне операције била је и Србија.

Међу највреднијим открићима у акцији „Пандора” су археолошки артефакти од злата из периода скитске културе који су украдени у Украјини и прошверцовани у Шпанију, а њихова вредност је процењена на преко 60 милиона евра. Значајну заплену извели су и италијански карабинијери који су открили слику једног савременог аутора вредну око 150.000 евра која се продавала преко интернета.

У Италији је заплењено и више од 2.000 вредних предмета и фрагмената као што су врхови стрела и копаља из неолита и бронзаног доба који су се такође продавали преко интернета.

Европол је одиграо кључну улогу олакшавањем размене информација и давањем аналитичке и оперативне подршке индивидуалним истрагама на нивоу појединих земаља. Интерпол је подржао акцију „Пандора” тиме што је помогао размену информација између земаља учесница операције, а посебно земаља региона Балкана, наведено је у саопштењу Европола.

Колико је уносан и организован овај вид криминала, говори и податак да је операција „Пандора” покренута први пут 2016. године, а ово је осми пут да је организована и спроведена. О међународном кривичноправном аспекту крађе културних добара било је речи недавно на Палићу током конференције Удружења за међународно кривично право.

– Крађа уметнина или културних добара сврстава се у ред најпрефињенијих облика криминалитета. Уједно је на трећем месту у свету по исплативости, након илегалне трговине оружјем и наркотицима. Вредност украдених уметнина годишње достиже распон од две до шест милијарди долара, од којих се већи део потом користи за финансирање међународног организованог криминала и тероризма – навела је др Ивана Марковић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду.

Истакла је да је крађа културних добара увек повезана с њиховом илегалном трговином, односно кријумчарењем, а за то су актери ове врсте криминалитета развили своју „инфраструктуру”. Међутим, због много опаснијих облика међународних кривичних дела, пљачка културних добара нема приоритет и има споредни значај у међународној пракси, а доживљава се као „злочин без жртве”, па кривични прогон учинилаца буде често занемарен.

Културна добра могу бити својина појединаца и установа, али она чине и део културног наслеђа једног народа или читавог човечанства. Зато „културно наслеђе” превазилази концепт приватне својине и представља национално добро. Овај облик криминала најчешће се квалификује као тешка крађа, а може да се појави и у облику неовлашћеног извођења археолошких радова.

– У пракси се показало да практични помаци ка већем броју расветљених случајева и осуђених лица могу да се очекују са специјализацијом истражних органа и стварања свеобухватне јединствене базе података на националном нивоу о културним добрима уопште, као и о украденим културним добрима посебно, а неопходно је и стварање добре прекограничне сарадње и размене информација – навела је др Марковић.

На конференцији је указано да културна добра најчешће бивају уништена и опљачкана током оружаних сукоба. Судија Вишег суда у Ваљеву др Драган Обрадовић подсетио је да су у ратовима рушени храмови, паљени манастири, цркве, џамије, а уништавана су и пљачкана и покретна културна добра. Међутим, културна и природна добра једне државе треба чувати и у миру.

Неопходно је стално указивање на значај заштите културних добара наше државе, посебно путем медија, али и нових видова комуникације – друштвених мрежа које данас најчешће користе млади, указао је судија Обрадовић. Истакао је да је неопходна континуирана обука припадника полиције и свих носилаца најразличитијих функција у правосуђу о значају заштите културних добара у Србији, као и о потреби адекватног санкционисања извршилаца кривичних дела из ове области, јер се на тај начин чува и држава.