„Pandora” zaplenila oko 6.400 artefakata

Jedna od najvećih akcija protiv međunarodne trgovine umetničkim delima, u kojoj je uhapšeno 85 osoba, završena je krajem prošle nedelje, kada je Evropol saopštio da je u međunarodnoj operaciji „Pandora” zaplenjeno oko 6.400 artefakata. U operaciji su učestvovali pripadnici carinskih službi i policija iz 25 zemalja, na čelu sa španskom policijom i uz podršku Evropola i Interpola.

Tokom operacije „Pandora” izvršeno je nekoliko hiljada pretresa na brojnim aerodromima, lukama i graničnim prelazima, ali i u muzejima, aukcijskim kućama i privatnim rezidencijama. Operativnim pretraživanjem veb-sajtova na internetu otkriveno je čak 580 ukradenih predmeta. Među zemljama učesnicama masivne operacije bila je i Srbija.

Među najvrednijim otkrićima u akciji „Pandora” su arheološki artefakti od zlata iz perioda skitske kulture koji su ukradeni u Ukrajini i prošvercovani u Španiju, a njihova vrednost je procenjena na preko 60 miliona evra. Značajnu zaplenu izveli su i italijanski karabinijeri koji su otkrili sliku jednog savremenog autora vrednu oko 150.000 evra koja se prodavala preko interneta.

U Italiji je zaplenjeno i više od 2.000 vrednih predmeta i fragmenata kao što su vrhovi strela i kopalja iz neolita i bronzanog doba koji su se takođe prodavali preko interneta.

Evropol je odigrao ključnu ulogu olakšavanjem razmene informacija i davanjem analitičke i operativne podrške individualnim istragama na nivou pojedinih zemalja. Interpol je podržao akciju „Pandora” time što je pomogao razmenu informacija između zemalja učesnica operacije, a posebno zemalja regiona Balkana, navedeno je u saopštenju Evropola.

Koliko je unosan i organizovan ovaj vid kriminala, govori i podatak da je operacija „Pandora” pokrenuta prvi put 2016. godine, a ovo je osmi put da je organizovana i sprovedena. O međunarodnom krivičnopravnom aspektu krađe kulturnih dobara bilo je reči nedavno na Paliću tokom konferencije Udruženja za međunarodno krivično pravo.

– Krađa umetnina ili kulturnih dobara svrstava se u red najprefinjenijih oblika kriminaliteta. Ujedno je na trećem mestu u svetu po isplativosti, nakon ilegalne trgovine oružjem i narkoticima. Vrednost ukradenih umetnina godišnje dostiže raspon od dve do šest milijardi dolara, od kojih se veći deo potom koristi za finansiranje međunarodnog organizovanog kriminala i terorizma – navela je dr Ivana Marković, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Istakla je da je krađa kulturnih dobara uvek povezana s njihovom ilegalnom trgovinom, odnosno krijumčarenjem, a za to su akteri ove vrste kriminaliteta razvili svoju „infrastrukturu”. Međutim, zbog mnogo opasnijih oblika međunarodnih krivičnih dela, pljačka kulturnih dobara nema prioritet i ima sporedni značaj u međunarodnoj praksi, a doživljava se kao „zločin bez žrtve”, pa krivični progon učinilaca bude često zanemaren.

Kulturna dobra mogu biti svojina pojedinaca i ustanova, ali ona čine i deo kulturnog nasleđa jednog naroda ili čitavog čovečanstva. Zato „kulturno nasleđe” prevazilazi koncept privatne svojine i predstavlja nacionalno dobro. Ovaj oblik kriminala najčešće se kvalifikuje kao teška krađa, a može da se pojavi i u obliku neovlašćenog izvođenja arheoloških radova.

– U praksi se pokazalo da praktični pomaci ka većem broju rasvetljenih slučajeva i osuđenih lica mogu da se očekuju sa specijalizacijom istražnih organa i stvaranja sveobuhvatne jedinstvene baze podataka na nacionalnom nivou o kulturnim dobrima uopšte, kao i o ukradenim kulturnim dobrima posebno, a neophodno je i stvaranje dobre prekogranične saradnje i razmene informacija – navela je dr Marković.

Na konferenciji je ukazano da kulturna dobra najčešće bivaju uništena i opljačkana tokom oružanih sukoba. Sudija Višeg suda u Valjevu dr Dragan Obradović podsetio je da su u ratovima rušeni hramovi, paljeni manastiri, crkve, džamije, a uništavana su i pljačkana i pokretna kulturna dobra. Međutim, kulturna i prirodna dobra jedne države treba čuvati i u miru.

Neophodno je stalno ukazivanje na značaj zaštite kulturnih dobara naše države, posebno putem medija, ali i novih vidova komunikacije – društvenih mreža koje danas najčešće koriste mladi, ukazao je sudija Obradović. Istakao je da je neophodna kontinuirana obuka pripadnika policije i svih nosilaca najrazličitijih funkcija u pravosuđu o značaju zaštite kulturnih dobara u Srbiji, kao i o potrebi adekvatnog sankcionisanja izvršilaca krivičnih dela iz ove oblasti, jer se na taj način čuva i država.