Улазак РТЛ у етар „тежак” 40 милиона евра

Две и по године након неуспелог покушаја да на јавном конкурсу добије једну од пет националних ТВ дозвола у Србији, немачкој медијској групи РТЛ ипак је пошло за руком да уђе у српски етар. Наиме, Савет Републичке радиодифузне агенције крајем прошле седмице дао је сагласност Телевизији „Авала” да медијској кући из Луксембурга прода 49 одсто свог власништва. Горан Караџић, заменик председника Савета РРА, објаснио је да је реч о начелној сагласности,ада партнери тек треба да доставе уговор из кога би се поуздано видело ко има колики удео у власништву,као и да будуће својинске промене неће довести до недозвољене медијске концентрације.

ТВ „Авала” иначе има више сувласника, a највећи иметак од 45,65 одсто припада Данку Ђунићу, „Технопрогрес” има 30,68 одсто, „Медијаплус” поседује 14, 94 одсто, а Жељко Митровић, власник РТВ „Пинк”, 4,95 одсто власништва. Међу власницима је и неколицина акционара који поседују мање од једног процента понаособ.

Према Закону о радиодифузији, постоји ограничење да страни партнер не сме поседовати више од 49 одсто укупног власништва станице. Коликом свотом ће РТЛ платити улазак у српски етар (незванично, вредност посла процењује се на више од 40 милиона евра), као и какве промене у раду те телевизије предстоје, у ТВ „Авала” ни јуче нису били спремни да коментаришу. Упркос чињеници да се сматра највећом европском ТВ и радио продукцијском компанијом у Европи, са власничким уделом у 34 телевизијске и исто толико радио-станица у 11 европских земаља, пут до домаће публике за РТЛ није био лак. Иако је словио као један од фаворита, на конкурсу за националне телевизијске дозволе 2006. године, РТЛ је био губитник. Није помогло ни што су најављивали да ће у домаћу радиодифузију инвестирати за почетак између 35 и 40 милиона евра, а гледаоцима понудити „српски дух у европском паковању” и програм породичне телевизије. Одлуку да овој медијској кући ускрати дозволу Савет РРА објашњавао је неодговарајућом власничком структуром, као и да удео страног капитала у њиховом случају премашује дозвољених 49 одсто.

Да би се уденули у конкурсне пропозиције које не дозвољавају да странац буде већински власник националне дозволе, у конкурсној пријави су као домаћи партнери РТЛ наведени „Мали колектив”, „Атлас систем”, „Фарма Свис”и ХВБ банка. По тврдњама РТЛ-ових правника, ови привредни субјекти су домаће фирме, јер су основани и регистровани у Србији. Савет РРА је, међутим, тврдио да је капитал недовољно транспарентан, односно да претеже страни капитал регистрован на Девичанским Острвима. Незадовољни исходом, РТЛ је покренуо спор пред судом, а из РРА су узвраћали да суд може да проверава да ли је испоштована законска процедура, али да суд, макар и Врховни, ипак не може да дели дозволе за емитовање.

Када је неколико месеци после поделе дозвола јавност сазнала да ТВ „Кошава”, која је заједно са ТВ „Хепи” добила националну лиценцу, практично није имала да плати ни обавезни депозит за конкурс и да им је новчану помоћ дао Жељко Митровић, власник „Пинка”, на мети се нашао – РТЛ. Чланови Савета РРА који су пре поделе дозвола одмеравали и колико су кандидати економско самостални и лиценцу дали станици која није у стању да плати ни обавезну таксу, правдали су се да за позајмицу „међу пријатељима” нису знали. Тадашњи председник Савета РРА Ненад Цекић наговестио је да би сасвим другачије гласао да је за такав аранжман благовремено знао. Када је сазнање о позајмици усталасало јавност, Митровић и представници „Кошаве” целу хајку приписали су РТЛ, који је, по њиховом мишљењу, „генератор целе кампање” против ове две станице незадовољан због неуласка у медијски простор Србије. После свега РТЛ и Митровић, како ствари стоје, постаће и формални сувласници ТВ „Авала”, с тим што је сада иницијатива на страни немачке медијске куће.